Energija naša nasušna

10.
jan

10. januar 2017., Informer

Pisao sam prošle nedelje o tome da bi godina pred nama mogla biti obeležena značajnim napretkom i ulaskom u masovnu upotrebu svih vrsta uređaja koji se mogu podvesti pod kategoriju „interneta stvari“ (Internet of things). Pored brojnih inovativnih rešenja, zanimljivih novih primena i drastično olakšanih svakodnevnih aktivnosti, ugradnja senzora, računarskih komponenti i veze ka internetu u predmete iz naše okoline pruža i jednu sporednu ali veoma bitnu pogodnost. Radi se o ogromnoj uštedi i optimalnoj potrošnji energije, što u svetlu nasušne potrebe za energetskom efikasnošću i očuvanjem zdravlja planete dodatno dobija na značaju.

Kako to funkcioniše? U svom najjednostavnijem obliku „pametne“ stvari, u kombinaciji sa odgovarajućim senzorima, obezbeđuju automatsku kontrolu različitih parametara potrošnje energije i fina podešavanja u zavisnosti od promena uslova okruženja. Radi se o promeni koja je slična onoj koju je svojevremeno izazvalo uvođenje termostata, s tim što je sada ceo sistem neuporedivo napredniji, uključujući i mogućnost daljinskog upravljanja pomoću pametnih telefona i drugih mobilnih uređaja. Produžetak te priče je sposobnost softvera da uči naše navike i ponašanje i da im se prilagođava. Na taj način optimizacije se vrše bez našeg posebnog angažovanja. Osim svega nabrojanog, tu je i međusobna veza uređaja koji mogu da razmenjuju informacije i tako dodatno utiču na energetsku efikasnost.

Postoji i aspekt koji se odnosi na razvoj svesti ljudi o potrebi očuvanja okoline i smanjenja potrošnje energije. I ovde inovatori imaju obilje svežih ideja, a inženjeri pune ruke posla. Cilj je da korisnici u realnom vremenu dobijaju informacije i da se na taj način utiče na njihovu savest. Tako sam nedavno video tuš čija ručica menja boju u zavisnosti od količine potrošene vode. Osim što vizuelno ulepšava ugođaj pri tuširanju, crvenom vas bojom podseća da je vreme da skratite uživanje i na taj način pomognete planeti i čovečanstvu.