Aktivizam i sloboda

30.
dec
kategorija: Internet komentari (0)

Blic, 30.12.2012.

Godina koju ispraćamo bila je, ako govorimo o oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija, po mnogo čemu interesantna. Ipak, nekako se nameće utisak da ju je u najvećoj meri obeležio porast takozvanog internet aktivizima. Ljudi su iznenada postali svesni značaja interneta i opasnosti koja preti njegovoj suštini. Doduše, za to su najzaslužnije vlade država koje su pokušale zakonodavnim okvirima da uguše prava i slobode na globalnoj Mreži.

Kada je američki kongres trebalo da izglasa zakon popularno nazvan SOPA, više od 10 miliona amerikanaca potpisalo je protestnu notu, a svoj doprinos dali su Gugl, Vikipedija, Mozila i drugi veliki igrači. Slično se desilo i prilikom pokušaja uvođenja veće kontrole sadržaja i komunikacije na internetu. Može se slobodno reći da je tom prilikom onlajn zajednica postala svesna svoje snage i da je internet pokazao pravu snagu demokratije.

Kao i uvek, i u ovoj priči postoje dve strane. Internet mora ostati mesto na kome ljudi mogu slobodno da razmenjuju informacije i izražavaju svoje stavove i ideje. Ipak, to ne znači da je bilo kome dozvoljeno da ugrožava prava drugih. Porast piraterije svakako nije dobra stvar i ne treba da bude omogućen pod paravanom slobodnog interneta. Pri tome ne mislim samo na zaštitu prava prebogate holivudske industrije zabave koju aktivisti po pravilu navode kao primer lobija koji želi da uništi otvorenost Mreže. Jednako je ugrožen i rad malih kompanija i pojedinaca širom sveta koji ulažu svoje vreme, trud, kreativnost i znanje u razvoj rešenja koja treba da omoguće bolji i lepši svet. Svaki put kada ne platimo onih nekoliko dolara koliko obično koštaju njihovi proizvodi, mi dovodimo do toga da se neke od inovativnih ideja nikada ne realizuju, a to je već ozbiljna šteta po sve nas.

Zanimljivost: Protestu protiv SOPA zakona pridružilo je 6000 portala, a pojedinci su na adresu američkog kongresa poslali više od milion protestnih pisama.