Društvena mreža automobila

19.
avg
kategorija: Društvene mreže, Internet, Software komentari (0)

Blic, 19.8.2012.

Pisao sam već nekoliko puta na ovim stranama da tehnologija budućnosti već uveliko postoji i da se na njoj naporno radi obično više od deceniju unapred, ali da je sakrivena od očiju šire javnosti do pred sam početak masovne primene. Jednostavno, koncepti, ideje i rani prototipi malo koga interesuju, pogotovo što veliki deo njih nikada ne pronađe primenu u praksi. Međutim, primećivali to ili ne, svakoga dana sve više zavisimo od tehnologije, pa je korisno znati šta nas to očekuje u narednom periodu. Srećom, ako vas interesuju neke oblasti, moguće je pronaći – opet zahvaljujući informacionim tehnologijama i internetu – detalje o dostignućima naučnika i istraživača.

Jedan od ključnih pojmova u prethodnih nekoliko godina je „društvena mreža“, a pretpostavljam da nije potrebno dodatno objašnjenje zbog čega je tako. I kao što postoje brojne društvene mreže ljudi, sve se više govori o društvenom umrežavanju uređaja i predmeta, odnosno njihovoj sposobnosti da međusobno komuniciraju i grade smislene sisteme.

Jedan od primera je i „društvena mreža automobila“, na kojoj radi automobilski gigant Daimler sa nekoliko svojih firmi-ćerki i globalnih partnera. Ideja je genijalna koliko i jednostavna. Naime, vizija je razvoj tehnologije koja će omogućiti da automobili komuniciraju između sebe i sa saobraćajnom infrastrukturom, a sa ciljem optimizacije saobraćaja i izbegavanja gužvi, veće bezbednosti i drugih pogodnosti za vozače i gradove. Trenutni eksperimenti koji će trajati godinu dana izvode se u realnim uslovima u Nemačkoj i SAD, a u njima učestvuje nekoliko stotina vozila (marki Opel, Audi, BMW, Ford i Volkswagen). Sva vozila su opremljena posebnom bežičnom mrežom koja „dobacije“ do oko 300 metara i odgovarajućim softverom, a pored automobila u mrežu su uključeni i semafori i drugi delovi saobraćajne infrastrukture.

Na sličan način na koji Facebook korisnici razmenjuju informacije o svom statusu i zanimljivim dešavanjima u njihovom okruženju, korisne informacije deliće i automobili. Ako automobil primi informaciju od semafora kome se približava da je uključeno crveno svetlo i koliko će još vremena ostati aktivno, vozilo samo može da prilagodi brzinu tako da ne mora da se zaustavlja. Slične informacije može da pruži i signalizacija koja se postavlja zbog radova na putu, na naplatnim rampama, parkinzima i slično. Drugi vid primene je primanje podataka od drugih vozila o stanju na putevima. Ilustrativan je primer zastoja na autoputu koji se desio neposredno nakon brdskog prevoja. Vozač koji se približava velikom brzinom u normalnim okolnostima ne može da primeti kolonu i zaustavi automobil na vreme, ali ako njegovo vozilo primi informaciju ranije, sudar će biti izbegnut.

U momentu kada sistemi slični opisanom budu deo naše svakodnevice, istraživači širom sveta već će uveliko raditi na nekim novim, još naprednijim rešenjima. Kako će ona da izgledaju još je teško nazreti, ali je sigurno da će dodatno olakšati učestvovanje u saobraćaju, povećati sigurnost putnika (procene su da bi primenom novog rešenja čak 80 procenata saobraćajnih udesa moglo biti izbegnuto) i smanjiti negativan uticaj na čovekovu okolinu.

Zanimljivost: Ako se automobil kreće brzinom od 90 km/h, dok prosečan vozač ne skine nogu sa papučice gasa i pritisne kočnicu vozilo će preći još oko 18 metara.