Nova mladost virtuelnih mašina

11.
sep
kategorija: IT industrija, Software komentari (0)

Blic, 11. septembar 2011.

Pre nekoliko godina, sredinom prošle decenije, veoma se mnogo govorilo o virtuelizaciji kao važnom fenomenu u industriji informacionih tehnologija koji bi mogao da donese promenu u načinu na koji funkcionišu ne samo serveri, već i stoni računari. Ako se sećate, i ja sam u to vreme pisao o ovoj pojavi i načinima na koje bi primena virtuelizacije mogla da pomogne kompanijama da značajno uštede na infrastrukturi, ali i održavanju sistema.

Za one koji kojima je virtuelizacija stran pojam, sledi kratko objašnjenje. Virtuelizacija u svetu računara može da ima nekoliko značenja, u zavisnosti od toga na kom nivou se sprovodi. Ipak, najgrublje reče, najčešće se radi o načinu da na jedan hardverski server instalirate nekoliko nezavisnih softverskih sistema, takozvanih virtuelnih računara. Na primer, umesto da u kompaniji imate 5 servera za specifične namene, pa još pri tome i od različitih proizvođača (što podiže cenu održavanja), na jedan snažniji server možete da postavite 5 virtuelnih računara, svaki sa svojim nezavisnim operativnim sistemom i pratećim alatima. Virtuelizacija stonih računara (najčešće poznata kao desktop virtuelization) praktično je isto to samo što na server instalirate virtuelne mašine sa klijentskim operativnim sistemima, kojima krajnji korisnici onda pristupaju sa radnih stanica. Naravno, pošto se sve što takav virtuelni računar radi praktično odigrava na serveru, radne stanice obično su znatno jednostavniji, slabiji i samim tim jeftiniji kompjuteri. Ovakav model naziva se i Virtual Desktop Infrastructure (VDI). Prednosti su brojne – od očigledne uštede na nabavci radnih stanica, preko bolje kontrole korisnika i instaliranog softvera, veće sigurnosti podataka i lakšeg reinstaliranja i održavanja računara.

E sad, u jednom momentu mnogi su pomislili da je desktop virtuelizacija bila samo još jedan „hype“ koji se ugasio brže nego što je zaživeo zbog toga što se predviđena masovna primena nije desila, a sve to na samom početku globalne krize koja je značajno usporila sva ulaganja u IT infrastrukturu. Ovih dana, međutim, stručnjaci tvrde da je, uprkos svemu, desktop virtuelizacija uspela da prebrodi krizu, da je preživela teška vremena i da je čeka svetla budućnost. Naime, pored ekonomske krize, jedan od razloga zbog kojih se nije desio očekivani „bum“ su i relativno slaba upotrebna vrednost ovakvih mašina, pa su obično primenjivane kod manje zahtevnih poslova. Hardver i softver je u međuvremenu napredovao, pa nova rešenja nude brojne mogućnosti koje vodeće kompanije u ovoj oblasti planiraju da uskoro predstave javnosti.

Pisao sam i o tome da mnogi smatraju kako je vreme PC računara prošlo, ali da je sigurno da ćemo ih sigurno svakodnevno gledati još barem nekoliko godina, kao i da će kompjuteri u izmenjenoj formi ostati prisutni u našim životima, i to čak sveprisutni u mnogim oblicima, veličinama i namenama. Virtulene „mašine“ stoga će sigurno ostati popularan način da se obezbede jeftinija oprema i efikasnija podrška, dok će ih jači procesori, jeftinija memorija i napredniji procesori učiniti značajno moćnijima.

Zanimljivost: Gartner predviđa da će ukupna svetska IT potrošnja u 2011. godini iznositi oko 3600 milijardi dolara, što je suma koja je bila planirana za 2009. ali nikada nije dostignuta zbog globalne ekonomske krize.