Podaci, informacije, znanje

15.
mar
kategorija: Internet, IT industrija komentari (0)

Blic, 15. mart 2009.

Uvek se nađem u problemu kada treba da prevedem neki od pojmova čiji su se engleski izrazi toliko odomaćili da se praktično drugačije i ne koriste u praksi. Jedan o njih je i „Business Intelligence“ (BI), odnosno poslovno izveštavanje, poslovno informisanje, poslovno obaveštavanje ili tako nekako. Domaći nazivi za pojmove iz oblasti informacionih tehnologija – koliko god bi bilo zanimljivo osvrnuti se na neusaglašenost upotrebljavanih prevoda – nisu tema današnje priče. Struktuiranje podataka, pronalaženje pravih informacija i sticanje znanja koja će pomoći u boljem razumevanju poslovanja i donošenju kvalitetnih odluka, odnosno sve ono što čini poslovno obaveštavanje, međutim, jeste.

U dobu koje zovemo ekonomija znanja, posedovanje relevantnih i pravovremenih informacija od presudne je važnosti. Brzina komunikacije i transporta tolika je da trenutna reakcija na promene postaje imperativ, razumevanje onoga što se desilo treba da bude što preciznije, a sve to mora da bude stavljeno u odgovarajuću širu poslovnu situaciju. Proces poslovnog izveštavanja najčešće počinje sakupljanjem podataka u takozvanim Data Warehouse sistemima (repozitorijumi podataka), a nastavlja se analizom koja podrazumeva pronalaženje pravila i zakonitosti (data mining), merenje performansi (BPM, Business Performance Management) i upoređivanje sa pozitivnom praksom (benchmarking). Ove aktivnosti imaju za cilj da podaci postanu informacije, da informacije prerastu u znanje, a da onda to znanje pomogne u donošenju odluka i – u idealnom slučaju – anticipiranju budućih dešavanja. Podaci sami za sebe teško da su upotrebljivi. Tek kada su pravilno struktuirani i kada im se doda relevantnost, postaju informacije. Informacije stavljene u odgovarajući kontekst predstavljaju znanje, a znanje je istinska moć, koliko god ta fraza zvučala otrcano.

U poslednje vreme pojavio se novi pojam kolokvijalno nazvan Business Intelligence 2.0 (BI 2.0). Naime, potreba za brzim reagovanjem dovodi do toga da prosto analiziranje informacija i odgovor na ono što već desilo nisu više dovoljni. Zbog toga je potreban proaktivan pristup, odnosno tehnologije, veštine i alati koji će pomoći u donošenju odluka koje idu u susret dešavanjima. Pri tome je važno da obrada i analiza informacija čine konstantan proces koji se pravovremeno prilagođava promenama. Srećom, nove softverske tehnologije, poput servisno orjentisane arhitekture (SOA), otvorenih standarda za razmenu podataka (XBRL, Extensible Business Reporting Language) i sličnih, bitno pomažu da se poslovno informisanje uvede u preduzeća kao važna disciplina i deo filozofije poslovanja. Ono što prethodi svemu ovome jeste razumevanje potrebe i donošenje odluke o aktivnostima u odgovarajućem pravcu.

Za unapređene poslovnog izveštavanja i implementaciju Busienss Intellgence 2.0 koncepta posebno je značajan Internet kao nepresušni izvor podataka i kanal za razmenu informacija, ali je bitno da one na neki način budu struktuirane i razmenjivane na jedinstven način. Uostalom, u trenutku kada ovo pišem puni se tačno 20 godina od kada je, 13. marta 1989. godine, gospodin Tim Berners-Lee u dokumentu „Upravljanje informacijama – predlog“ predstavio plan za razvoj distribuiranog hipertekst sistema i time praktično stvorio Web kakav danas poznajemo.