pratite me na:
Već sam nekoliko puta do sada pisao o tome u kojoj je meri mobilnost imperativ sadašnjice i koliko će tek u budućnosti biti značajne telekomunikacije i mogućnost pristupa podacima bilo kada i bilo gde. Mobilni telefon je sa preko tri milijarde prodatih komada uveliko zauzeo vodeće mesto kao najuspešniji proizvod namenjen široj publici (naspram, recimo 1,5 milijarde televizora), pa je sasvim razumljivo veliko interesovanje vodećih svetskih proizvođača za ovu industriju. Među poslednjima se u trku uključila kompanija Google koja je krajem prošle godine najavila svoj izlazak na tržište softvera za mobilne telefone i razvoj operativnog sistema Android.
Za ovu namenu oformljena je alijansa mobilnih operatera, proizvođača aparata i softverskih kuća nazvana Open Handset Alliance. Među najpoznatijim članovima su HTC, LG, DoCoMo, Sprint, Samsung, Motorola, Intel, T-Mobile, NVidia, Ebay, Telefonica, Texas Instruments, Telecom Italia i mnogi drugi. Ova organizacija se zalaže za otvorenost u industriji mobilnih telefona čime će biti postignuta maksimalna inovativnost i uključivanje mnogo manjih “igrača”. Zbog toga je Android operativni sistem zasnovan na otvorenom i besplatnom Linux sistemu. To će konkretno značiti mnogo jednostavniji i brži razvoj dodatnih aplikacija od strane velikog broja programera širom sveta. Iskustva nekih malih kompanija iz zemalja u okruženju koje su uspele da se odlično pozicioniraju u svetu softvera za mobline telefone govore da bi i domaće firme trebalo ozbiljnije da se pozabave ovom oblašću.
Postoji, naime, nekoliko vrsta operativnih sistema za mobilne uređaje. Obični telefoni najčešće koriste takozvani fabrički OS koji je specifičan za svakog proizvođača ili klasu uređaja. Jedini način proširenja softverskih funkcionalnosti je pisanje aplikacija u Java programskom jeziku, što često predstavlja veliki problem za razvojne timove. Pametni telefoni i PDA uređaji, kojih je na tržištu svakoga dana sve više, koriste neki od standardizovanih sistema, te tako obezbeđuju veliki stepen kompatibilnosti između modela različitih proizvođača i mogućnost instalacije namenskih programa nezavisnih dobavljača. Tržištem u ovom momentu dominiraju Microsoft Windows Mobile i Symbian OS. Iza Symbiana takođe stoji grupa kompanija koju čine Nokia, Ericsson, Sony Ericsson, Siemens, Samsung i Panasonic, a sistem se izrađuje u sve varijante – sa UIQ i S60 verzijom korisničkog okruženja (platforme). Windows Mobile podseća na svog “starijeg brata” sa stonih računara, a u poslednjim verzijama razvoj dodatnog softvera podržan je kroz dot Net tehnologiju i njene razvojne alate. Značajnije učešće, barem do pojave Androida, ima još samo Palm OS koji se najčešće susreće kod Palm Treo smartphone uređaja.
Posle gotovo šest meseci od pomenute objave, i pored toga što su prvi telefoni bazirani na ovoj platformi najavljeni za sredinu godine, ne zna se mnogo novog o tome kako će izgledati Android i koje će sve funkcionalnosti podržavati. Glasine koje stižu iz “pouzdanih izvora” govore o tome da su neki članovi alijanse nervozni i da se u stvari očekuje konačna potvrda od Googlea da je sve spremno za prve uređaje. Naravno, očekuje se i odgovor konkurencije.
Ostavi komentar