Tonovi u oblacima

Pogledaj sve kategorije

2011 - Apr - 03

U informatičkom dobu sasvim je prirodno da i muzika biva svakoga dana sve „digitalnija“. Glavni kanal distribucije novih albuma danas je Internet, odnosno različiti servisi koji pružaju mogućnost preuzimanja (download) pojedinačnih pesama po pristupačnim cenama, dok kompakt diskovi i vinil ploče ostaju zanimljive samo kolekcionarima i najzagiženijim audiofilima. To ujedno znači i da ogroman broj ljudi kupljene pesme čuva na računaru, pametnom mobilnom telefonu ili nekom od multimedijalnih plejera – najčešće istovremeno. Zbog toga se stvara dodatna konfuzija, numere neretko bivaju izgubljene, teško ih je urediti i grupisati, dok je njihova dostupnost ograničena kao i u slučaju klasičnih nosača zvuka.

Naravno, ako se setimo trendova cloud computinga i čuvanja podataka na takozvanim cloud storage servisima, rešenje se samo nameće. Sve što je potrebno jeste da pesme koje posedujete nekako čuvate na Internetu (Internet se šematski prikazuje kao oblak – otuda izraz „cloud“) pa će vam sve uvek biti dostupne sa jednog mesta. Osim toga, bilo bi lepo kada bismo pesme u tom virtuelnom muzičkom „kredencu“ mogli čuvati klasifikovane, a još bolje ako bi bila omogućena i reprodukcija direktno sa Interneta, kroz Internet browser programe ili namenska softverska rešenja za različite platforme. Opisanu soluciju trude se da uspostave najveće kompanije iz ove oblasti, istovremeno rešavajući veliki broj manjih i većih problema koje sam ja u mom provizornom „idealnom“ rešenju prevideo.

Kompanija ABI Research objavila je istraživanje prema kome se očekuje da će servisi za streaming muzike (grubo govoreći, mogućnost slušanja direktno sa Interneta) u narednih pet godina doživeti pravi bum, posebno zahvaljujući mobilnim telefonima. Prema njihovim podacima, do 2016. godine preko 160 miliona ljudi će plaćati mesečnu ili godišnju pretplatu muzičkim servisima za neograničen pristup audio sadržajima. To znači da i prodavnice digitalne muzike moraju da se prilagode ako nameravaju da opstanu na tržištu. Na primer, procurela je vest da Apple planira da unapredi svoj MobileMe cloud storage u platformu za zabavu koja će omogućiti korisnicima da na njoj čuvaju svoje pesme i direktno ih reprodukuju preko Weba pomoću bilo kog uređaja. Sličnu inicijativu još pre nekog vremena pokrenuo je Google u vidu sistema nazvanog Google Music. Neke od ideja su i da ovaj servis automatski pretraži sve pesme koje s nalaze na vašem računaru, kopira ih na cloud i omogući vam da ih slušate preko Interneta ili preuzmete na bilo koji računar ili mobilni uređaj kada vam zatrebaju. Desilo se, međutim, da je Amazon.com pretekao oba giganta i pre nekoliko dana zvanično pustio u rad svoj Amazon Cloud Drive servis koji pokriva većinu pomenutih funckionalnosti. Ostaje samo da vidimo šta će biti sledeći potezi konkurenata i da se radujemo novim prednostima savremenih telekomunikacija i informacionih tehnologija.

Nedvosmisleno je, ipak, da će najveći problem svih sličnih inicijativa i dalje biti ogromna količina piratskih sadržaja i borba za poštovanje intelektualnih prava. Nije problem automatski preuzeti muziku sa računara korisnika, ali šta će na to reći izdavači ako se ispostavi da je većina tih sadržaja u stvari ilegalna (kao što, uostalom, i jeste). Neki pretpostavljaju da bi velike kuće čak mogle da „progledaju kroz prste“ na ovakve pojave jer dugoročno pretplata na preuzimanje muzike i određena kontrola pesama pohranjenih na Internetu mogu da iskorene pirateriju.

Zanimljivost: Prodaja muzike u digitalnom formatu porasla je između 2004. i 2010. godine čak jedanaest put, na procenjenu vrednost od 4,6 milijardi dolara.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *