Vraćanje korenima

15.
sep
kategorija: Društvene mreže, Internet, IT industrija komentari (0)

Internet je zamišljen kao decentralizovana mreža nezavisnih računarskih mreža. Decentralizacija je ključni pojam iz razloga kako tehničkih, tako i socioloških. Tehnički, ona omogućuje da internet funkcioniše potpuno nezavisno od bilo kog svog dela, čime je praktično neuništiv. Dokle god postoje barem dva udaljena računara koji komuniciraju korišćenjem seta internet protokola, imaćemo nešto što možemo da zovemo Internet.

Sociološki je priča malo složenija. Naime, premda je internet stvoren u laboratorijama američke vojske, popularizaciju je doživeo tek kada su počele da ga koriste naučne i obrazovne institucije širom planete. Nastankom veba kao jednog od najvažnijih servisa interneta, čitava stvar je dobila jednu potpuno novu dimenziju. I opet je osnovni sistem vrednosti podrazumevao slobodan, besplatan i neograničen pristup svim zainteresovanim ljudima, bilo gde u svetu. U prvim godinama komunikacija je uglavnom i bila potpuno decentralizovana, ali su prethodnu deceniju obeležili portali, servisi i društvene mreže koji su na neki način postali centri protoka i razmene informacija. Najveći od ovih giganata svakako su Gugl, Fejsbuk, Majkrosoft i Amazon, koji se svakodnevno trude da osmisle nove načine da korisnike vežu za svoje usluge. Za mnoge korisnike ova dva imena postala su sinonim za internet. Ne znači to da su velike kompanije nekakve zle sile koje pokušavaju da pokore svet, ali centralizacija koju oni uvode znači mnogo više kontrole, cenzure, lažnih vesti, krađe ličnih podataka korisnika i svega negativnog što doživljavamo na globalnoj mreži tokom prethodnih godina.

Zbog toga je značajna grupa ljudi koji aktivno učestvuju u kreiranju internet sadržaja – uključujući i gospodina Tima Berners-Lija, tvorca veba – pokrenula inicijativu za redefinisanje veba i povratak korenima. Zbog toga je ideja nazvana „decentralizovani veb“ ili skraćeno DWeb. Cilj je da se korišćenjem novih tehnologija koje omogućuju direktnu i nezavisnu komunikaciju i razmenu informacija, zaobiđu centralni servisi. Ove tehnologije uključuju i blokčejn algoritam (eng. blockchain) koji se koristi za kriptovalute poput Bitkoina, ali sve češće i u drugim oblastima. Da li će i u kojoj meri ova ideja zaživeti, ostaje da vidimo, a ja ću se potruditi da vas o tome obaveštavam na ovim stranicama.