Potera za svetlom

23.
okt
kategorija: Gedžeti komentari (0)

Blic, 23.10.2011.

Neverovatno je kako se brzo priviknemo na tehnološki napredak i pogodnosti koje nam obezbeđuju savremene informacione tehnologije. Da li biste, na primer, danas kupili klasični foto aparat „na film“ i bili spremni da na letovanju snimite ne više od sedamdesetak fotografija? Digitalne kamere postale su sastavni deo naših života do mere u kojoj smo zaboravili vreme pre njihove pojave, a ugrađuju se u sve – od računara, preko mobilnih telefona, do mp3 plejera. Posebno je pitanje njihovog daljeg usavršavanja, jer se iz perspektive prosečnog korisnika čini da se napredak sastoji samo u boljim čipovima, više megapiksela i usavršenoj optici, uz eventualno trodimenzionalno snimanje. Ovih dana, međutim, na tržištu su se pojavili prvi revolucionarno novi foto aparati koji umesto klasičnog snimanja piksela (tačke odgovarajuće boje) beleže informacije o svetlosnom polju.

Eksperimenti sa ovom tehnologijom nisu novi. Prvi put je svetlosno polje „zarobljeno“ pre više od 15 godina na Univerzitetu Stanford. Od tada do danas, ova oblast je bila rezervisana za naučne krugove, teoretska istraživanja i skupe eksperimente. Koliko je bilo komplikovano postizanje prvih praktičnih rezultata govori i činjenica da je za napredna izučavanja bila potrebna prostorija puna kamera povezanih na superkompjuter radi obrade podataka. O čemu se zapravo radi? Grubo rečeno, poenta je u tome što klasična kamera, digitalna ili analogna svejedno, „hvata“ ravni snimak, odnosno samo podatke o boji skupa svetlosnih zraka koje padaju na foto čip ili film. U prirodi, međutim, postoji svetlosno polje koje predstavlja količinu svetlosti koja putuje u svim pravcima odbijajući se od objekata. Nova tehnologija može da snimi sve informacije o kompletnom svetlosnom polju nekog kadra, uključujući boju, intenzitet i pravac zraka.

E sad, šta nam to donosi kao prednost pri upotrebi? Najpre, više ne moramo da brinemo o oštrini fotografije i izoštravanju pri snimanju. Jednostavno, dovoljno je da „okinete“ snimak, a da izoštravate bilo koji njegov deo možete naknadno – na samom aparatu ili računaru. To što ne morate da izoštravate snimak znači da nema mehanizma koji služi za ovu namenu, pa je i sam momenat snimanja mnogo kraći. Uostalom, koliko se puta desilo da propustite pravi trenutak jer je aparatu potrebno neko vreme za proces automatskog izoštravanja. Još i više – ako podelite fotografije snimljene na ovaj način sa prijateljima na društvenim mrežama, oni će moći sami sa njima da se igraju i da ih dodatno istražuju. Ostale prednosti tiču se boljeg kvaliteta fotografija u uslovima slabijeg svetla, novih opcija za 3D snimke koji tek treba da budu istraženi itd.

Koliko će brzo ova tehnologija biti masovno prihvaćena i da li će u doglednoj budućnosti svi foto aparati funkcionisati po principima beleženja svetlosnih zraka teško je predvideti. Obećava činjenica da prvi modeli koje proizvodi kompanija Lytro nisu previše skupi, kao što je to obično slučaj sa novotarijama. Pri tome su veoma neobično konstruisani i dopadljivi, a vrlo dobro znamo da je dizajn postao važna tehnička karakteristika svih elektronskih uređaja. Očekuje se i da će uskoro veliki proizvođači ponuditi svoje modele, pa će izbor biti veći, a tehnologija dodatno usavršavana. Zbog toga verujem da „svetlosne kamere“ čeka svetla budućnost.

Zanimljivost: Svega 5% profesionalnih fotografa u svetu danas još uvek koristi klasične aparata sa filmom.