Pobeda novih medija

04.
jan
kategorija: Internet komentari (0)

Blic, 4. januar 2009.

Vremena se menjaju. Prelistavanje dnevne štampe nekada je bio obavezni jutarnji ritual, svaka porodica je imala svoje omiljene novine, a navika kupovine prenosila se sa kolena na koleno. Danas gledam kako zaposleni dolaze na posao pola sata ranije da bi na Internetu pročitali dešavanja iz zemlje i sveta. Brzom ritmu savremenog života digitalni mediji potpuno su prilagođeni, pa je sasvim razumljivo što polako ali sigurno potiskuju klasičnu štampu. Čak se i same dnevne novine prilagođavaju promenama i polako se pomeraju od obimnih i detaljnih članaka ka krupnim naslovima, sižeima i ilustracijama, i to ne samo kod nas.

Početkom decembra, američka istraživačka kuća „Pew Research Center for the People and the Press“ sprovela je istraživanje u SAD gde je jedno od pitanja bilo koje izvore ispitanici koriste za dnevno informisanje. Rezultati pokazuju da je Internet, nakon nekoliko godina konstantnog rasta, konačno preuzeo primat u oblasti informisanja u odnosu na štampane dnevne novine. Oko 40% ispitanika navodi Internet kao primarni izvor, što je ogroman rast u odnosu na 2007. godinu kada je ovaj procenat iznosio 24%. Dnevna štampa je ostala na istom nivou od oko 35%, ali je to i dalje značajno manje nego 2003. godine kada su novine bile osnovni izvor za 50% amerikanaca. Televizija, međutim, i dalje vodi sa oko 70%, ali je i tu primetan pad od oko 5%. Zbir procenata je veći od 100 jer su ispitanici mogli da obeleže više odgovora.

Ako pogledamo starosnu strukturu, brojke su još indikativnije jer čak 60 odsto ispitanika mlađih od 30 godina prvenstveno koristi Web za informisanje o svakodnevnim dešavanjima. Druge statistike pokazuju konstantan pad prihoda od oglašavanja u štampanim medijima i to bezmalo 10 procenata na godišnjem nivou, dok u isto vreme Internet oglašavanje raste stopom od gotovo 20%. Rekordna je bila 2006. godina kada je promet u Internet advertajzingu porastao za 31,4 odsto u odnosu na 2005. Objašnjenje delimično leži u činjenici da ljudi sve više koriste sadržaje i servise na Internetu, pa je logično da se tu informišu i o svakodnevnim događajima. Neki uzroke vide i u finansijskoj krizi i pristupačnosti elektronskih medija u odnosu na klasične.

Kod nas ove statistike još uvek ne važe, ali će u dogledno vreme, verovatno veoma brzo, razvoj infrastrukture, računarsko opismenjavanje nacije i digitalizacija društva dovesti do prevlasti novih medija. Većina domaćih dnevnih novina uveliko nudi sadržaje na Internetu, ali imam osećaj da izdavači još uvek nisu potpuno sigurni koliku pažnju da posvete ovom kanalu komunikacije, da li su prihodi od Internet oglašavanja dovoljni da „pokriju“ njegov razvoj i da li time ugrožavaju prodaju štampanih izdanja koja su još uvek primarna. U skorijoj budućnosti u celom svetu možemo da očekujemo veliku promenu u ovoj oblasti. Naime, sve više će sadržaji prvenstveno biti kreirani za Web, dok će novine biti nusprodukt, zbog čega se očekuje i konsolidacija broja dnevnih izdanja. Slično će se desiti i sa klasičnom televizijom koja svoje sadržaje sve više objavljuje na novim medijima poput weba (IPTV) i mobilnih telefona, ali polako ulazi i u konkurentsku borbu sa servisima poput YouTubea. To je, međutim, već posebna i mnogo šira tema o tome koliko digitalni prostor utiče na fizički svet.