Otvoreno ili besplatno

07.
mar
kategorija: IT industrija, Software komentari (0)

Blic, 7.3.2010.

Fenomen „open source“ (eng. otvoreni programski kod) razvoja računarskih programa bio je „gost“ ove rubrike u nekoliko navrata u poslednje tri godine. Pa ipak, čitalac manje upućen u detalje softverske industrije neretko ostaje začuđen nad činjenicom da je moguće pronaći biznis model koji obezbeđuje isplativost nečega što se praktično besplatno može distribuirati korisnicima. Međutim, poslovni rezultati govore da upravo zarade na Linux tržištu rastu uprkos, ili baš zahvaljujući, svetskoj ekonomoskoj krizi i globalnoj recesiji.

Prošle je jeseni IDC, poznata istraživačka kuća u oblasti informacionih tehnologija, objavio podatke prema kojima će promet u prodaji Linux operativnog sistema porasti za oko 17 procenata u periodu između 2008. i 2013. godine, kada bi trebalo da iznosi oko 1,2 milijarde dolara. Doduše, to će i dalje predstavljati svega 4 odsto ukupnog prometa u softverskoj industriji, ali i značajan rast u odnosu na 2,2% koliko je Linux zauzimao 2008. godine. Sa druge strane, najveća pretnja još boljim rezultatima nisu konkurentski sistemi ili softverska rešenja koja podrazumevaju zatvoreni kod, već potpuno besplatne Linux distribucije. IDC čak tvrdi da kategorija „nenaplaćenog“ Linuxa raste po stopi od 1 odsto svake godine i da je odnos već dostigao pola-pola u poređenju za verzijama Linuxa koje se naplaćuju. Tako se dešava paradoks da su kompanije same sebi konkurencija jer u ponudi imaju i besplatnu i „naplativu“ verziju.

Šta to konkretno znači, pošto svakako zbunjuje? Najpre, treba razumeti da etiketa „open source“ ostavlja mogućnost da se ovako pisani programi nađu u komercijalnoj ponudi. Open source filozofija jedino zahteva da je programski kod slobodno dostupan, a u zavisnosti od konkretnog načina licenciranja definišu se ostala prava i obaveze. Najčešće je slučaj da možete naplatiti open source programe ili softver baziran na open source komponentama, ali da uz njih mora biti isporučen kompletan programski kod, kao i da krajnji kupac može dalje slobodno da razvija ili distribuira taj proizvod. Zbog toga postoji i posebno definisan komercijalni open source koji je neretko hibrid otvorenih i zatvorenih komponenti nad kojima proizvođači žele da zadrže prava intelektualne svojine. E sad, kupci jednako očekuju pouzdanost, podršku i određene garancije, što besplatno ne mogu dobiti, pa se obraćaju komercijalnim dobavljačima koji usluge najčešće naplaćuju po sistemu različitih paketa pretplate. Zbog krize se, međutim, manje firme sve češće odlučuju da preuzmu besplatne verzije, a da održavanje povere sopstvenim kapacitetima.

U poslednje vreme, sve se više velikih kompanija uključuje u open source razvoj i to iz brojnih razloga. Pre svega, ako programski kod ponudite zajednici programera i dobijete njihovu pomoć (ne zaboravite, sve što neko proizvede na osnovu open source programa i samo postaje open source), bićete u mogućnosti da mnogo brže razvijete sisteme koji su vam potrebni. Drugo, ako kompanija razvija softver za sopstvene potrebe, važniji su joj brz razvoj, nove ideje i stalna unapređenja od toga da li još neko koristi isti ili sličan proizvod. Na kraju, kao što je to nedavno lepo objasnio izvršni direktor kompanije Sun Microsystems – open source znači i besplatnu reklamu. Ako programeri troše vreme uz vaše besplatne alate ili programiraju na osnovu vaših open source komponenti, to je za vas odlična reklama, a oni neće svoje vreme provoditi uz proizvode konkurencije. Pošto su u razvoju softvera programeri i inženjeri najvažniji činilac, interes je jasan i nedvosmislen.