Sve je teže pregledati pismene

2012 - Mar - 18

Moja draga prijateljica predaje srpski jezik i književnost u jednoj beogradskoj školi. Slučajno sam se zatekao kada je pregledala pismene zadatke đaka i to, na moje čuđenje, sedeći ispred računara i gotovo neprekidno surfujući internetom. Pitao sam je o čemu se radi, na šta mi je ona rezignirano odgovorila da joj je za ocenjivanje pismenih, ali i drugih zadataka, sada potrebno neuporedivo više vremena jer đaci delove ili kompletne radove pronalaze i kopiraju sa interneta. Da bi ocenila šta je stvarno njihovo delo, naučila ih da varanje nije dobro u životu i bila pravedna prema uzornoj deci koja sama pišu zadatke, svaki put kada primeti sumljiv pasus mora da pretraži veb i proveri originalnost. Najčešće u tome uspeva i onda obavezno u napomeni uz lošu ocenu navede veb adresu nelegitimnog izvora.

Savremene informacione tehnologije i telekomunikacije omogućuju nam trenutni pristup nepreglednoj količini podataka, nešto o čemu su prethodne generacije mogle samo da sanjaju. E sad, problem je u tome što, velikim delom zbog brzine razvoja, nismo uvek u stanju da do kraja razumemo kako sve to funkcioniše, pratimo tempo vremena i pripremimo mlade za vreme u kome žive. Zbog tolike dostupnosti informacija veoma se lako zaboravlja da su one u većini slučajeva nečije autorsko delo i da se prema njima tako treba i odnositi. Zaštita intelektualne svojine, kao što možemo da vidimo ovih dana, važna je tema i pitanje na koje nije lako dati odgovor. Ako želimo da zadržimo slobode i pogodnosti koje nudi digitalni prostor, moramo se na pravi način odnositi i prema našim obavezama poštovanja prava drugih. Krajnosti u koje poslednjih dana skreću zakonodavci širom planete imaju i svoj povod na suprotnoj strani. Ni jedno ni drugo nije dobro, pogotovo ako gledamo dugoročno. Nije problem preuzeti deo nekog teksta sa interneta, treba samo jasno i nedvosmisleno navesti izvor, što će dobar profesor čak i da nagradi.

Neka istraživanja pokazuju da oni koji su imali običaj da varaju u školi, koliko god to mnogima kod nas delovalo bezazleno, nastavljaju da varaju i kasnije u životu. Tako je šansa da će prevariti mušteriju čak 3 puta veća nego kod onih koji su bili pošteni kao deca. Naravno, za ovu novu pojavu kopiranja radova sa interneta ne treba kriviti tehnologiju. Kao i svaka druga dobra stvar u životu, ona je samo zloupotrebom okrenuta u svoju suprotnost. I opet, način za borbu protiv loše pojave varanja u školi kopiranjem sa interneta nije zabrana korišćenja računara, već strpljiv rad sa decom i njihova edukacija od strane nastavnika i roditelja koji često nisu dovoljno računarski pismeni da se u ovaj proces uključe. Zbog toga je najpre potrebno, da se tako izrazim, edukovati edukatore. Bili mi toga svesni ili ne, rastu nove generacije mladih odraslih u informatičkom dobu, pa je neophodno od najranijih dana vaspitati ih i podučiti kako da se u tom novom vremenu pravilno ponašaju. Sudeći prema rečima moje prijateljice, napori mladih „sajber“ nastavnika poput nje već pokazuju rezultate i to ne samo po pitanju sprečavanja prepisivanja sa interneta. Deca joj se sve češće obraćaju za pomoć vezano za ponašanje na društvenim mrežama, zaštitu privatnosti, bezbednost podataka i druge vidove snalaženja u digitalnom prostoru.

Zanimljivost: Nedavno sprovedeno istraživanje u SAD pokazuje da samo oko 30 procenata ljudi smatra da kopiranje tekstova sa interneta predstavlja ozbiljno varanje ili plagijatorstvo.