Svevideće oko

Pogledaj sve kategorije

2012 - Mar - 25

Postoji jednostavan razlog zašto se kompanije u vremenima globalne ekonomske krize sve više okreću onlajn oglašavanju. Naime, osnovni problem sa reklamiranjem je u tome što nikako ne možete biti sigurni da je vaša poruka dospela do prave publike, odnosno da su je videli ili čuli upravo oni koji su na neki način zainteresovani za vaše proizvode ili usluge i koji bi mogli biti potencijalni kupci. Pored toga, teško je pouzdano izmeriti koliko je ljudi stvarno videlo neki oglas. Statistike poput tiraža novina ili merenja gledanosti TV emisija nisu garant uspeha, pa odavno važi pravilo da je barem pola budžeta u reklamnim kampanjama uzalud potrošeno.

Ovaj stari postulat, međutim, ne važi kod oglašavanja na internetu. Tu je moguće precizno izmeriti koliko ljudi je videlo oglas, koliko njih je kliknulo na njega i posetilo sajt, kako i kuda su se sve kretali po sajtu (koje su stranice obišli, koliko su se na njima zadržali itd.), kao i njihovu direktnu zainteresovanost kroz popunjavanje formulara na sajtu, učestovanje u interaktivnim delovima portala i slično. Takođe, jako je važno što u realnom vremenu možete da vidite koji oglasi su uspešniji od dugih i da u hodu menjate taktiku kampanje, odnosno sredstva usmeravate tamo gde će ona dati bolji rezultat. Isto tako, postoji i mnogo prostora za besplatnu reklamu i PR, pogotovo na socijalnim mrežama, a sve su popularnije i takozvane viralne kampanje gde nije očigledno da iza oglasa, članaka i pominjanja proizvoda stoji određena kompanija (moralna dimenzija i poštovanje fer borbe na tržištu kod ovakvog pristupa posebna je tema o kojoj ću govoriti neki drugi put). Zbog svega nabrojanog se sve više firmi okreće onlajn marketingu kao mnogo rentabilnijoj investiciji u oglašavanje. Koka Kola je, na primer, u 2010. godini smanjila advertajzing budžet za oko 7% i ta sredstva usmerila na društvene mreže.

E sad, sa druge strane su oni koji nude usluge onlajn oglašavanja. Njihov je zadatak da obezbede da reklamu vidi upravo ciljana grupa ljudi kako bi se postigli što bolji efekti. Metodi su razni i svakodnevno se razvijaju. Očigledan je primer kada na Googleu pretražujete neki pojam, a onda vam sistem prikaže i oglase koji su na neki način vezani za ključne reči koje vas interesuju. Još ako pri tome postoji informacija o vašem mestu stanovanja, polu, starosnoj dobi i slično, efekti stvarno mogu da budu zapanjujući. Zato se giganti onlajn marketinga trude da izvuku što više informacija o vašem ponašanju na Mreži, navikama, ukusu, prijateljima, kupovnoj moći itd. Tu onda dolazimo do problema zaštite prava na privatnost, o čemu se takođe mnogo govori poslednjih dana.

Koliko je bitno da sistem za oglašavanje bude sposoban da sazna interesovanja posetilaca govori i podatak da je Google nedavno podneo zahtev za patentiranje softverskog mehanizma koji je sposoban da iz pozadinskih šumova pri telefonskom razgovoru ili detalja na fotografijama koje ste postavili na internet, sazna vaša interesovanja i potrebe. Na primer, ako je fotografija snimljena nedavno, a na njoj je mnogo snega, biće vam prikazan oglas za zimsku opremu. Da li će pomenuti patent biti prihvaćen nije izvesno, ali je sigurno da ovakve stvari, koliko god ponekad bile korisne, podsećaju na Orvelovu priču o Velikom Bratu koji nas sve gleda.
Zanimljivost: Prihodi od onlajn oglašavanja u SAD porasli su između 2002. i 2011. godine sa 6 na bezmalo 30 milijardi dolara, od čega oko 10 procenata otpada na reklame na društvenim mrežama.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.