Privatnost naša nasušna

Pogledaj sve kategorije

2012 - Apr - 01

Digitalna era zahteva ozbiljno redefinisanje pojma privatnosti pojedinca i njegovih ličnih podataka, čak i onih najosetljivijih. Jednostavno, društvene mreže, internet servisi, kao i digitalizacija sistema državne uprave i svih vrsta kompanija doveli su do toga da institucije i organizacije barataju sa bezmalo svim informacijama o bilo kojoj osobi. Još i više – ovi servisi nastoje da što bolje upoznaju naše navike i ponašanje, a mi im u tome svesrdno pomažemo, često ne razmišljajući o mogućim rizicima.

Zbog toga se u poslednjih nekoliko godina akcenat sve više stavlja na zaštitu privatnosti, o čemu govore i novi zakonodavni okviri u mnogim zemljama, pogotovo onim razvijenijim. Nemali je broj slučajeva ozbiljnih problema sa zaštitom poverljivih podataka. U toku su i brojni sudski procesi protiv velikih internet kompanija u kojima se građani bore za svoja prava da informacije o njima ostanu poverljive i ne budu javno dostupne. Doduše, pre nego što koristimo bilo koju uslugu na internetu moramo da se složimo sa uslovima privatnosti, ali da budem iskren ne znam nikoga (osim pravnika u nekim softverskim kompanijama, kojima je to posao) ko je ikada pročitao taj dokument pre nego što se sa njime “složio”.

Grubo rečeno, postoje dve vrste podataka o kojima moramo da razmišljamo dok koristimo internet i računare. Jedni se tiču brojeva kreditnih kartica, ličnih karti, bankovnih računa i drugih informacija koje direktno mogu da budu zloupotrebljene. Srećom, većina ljudi obraća pažnju kako gde i kome na uvid ostavlja ovakve podatke, pa je samo bitno da softverski sistemi u kojima su oni pohranjeni budu na odgovarajući način zaštićeni i obezbeđeni (što je posebna tema). Ono o čemu ljudi manje brinu su neki drugi privatni podaci, pogotovo oni koje ostavljamo na društvenim mrežama. Iz nekog razloga nemamo problem da bez razmišljanja svoju intimu podelimo sa celim svetom putem Facebooka, uključujući i svoje kretanje, dnevnu rutinu, privatne fotografije nas i naših najmilijih itd. Na prvi pogled benigno deljenje privatnosti sa celim svetom može skupo da nas košta, poput situacija kada su ljudi javno stavljali do znanja svima da su na putovanju i tako praktično provalnicima poželeli dobrodošlicu u prazan stan.

Ugrožavanje privatnosti na internetu i opasnost od zloupotrebe digitalizovanih ličnih informacija ne treba da bude bauk ili da sprečava ljude da uživaju u blagodetima tehnologije, naprotiv. To što podaci postoje u elektronskoj formi i što lako mogu da se kreću kroz sajber prostor predstavlja neverovatnu prednost. Svako ko je morao da ima posla sa birokratijom u našoj zemlji zna o čemu govorim. Dalje, ako onlajn servis zna moje navike i potrebe, lako će, brzo i automatski moći na njih da odgovori i da mi pruži one informacije i usluge koje su mi u tom trenutku najpotrebnije. Poenta je samo što moramo da budemo edukovani u smislu da znamo gde se kriju opasnosti i kako da sprečimo zloupotrebe. Malo pažnje i discipline sasvim je dovoljno se zaštitimo, na sličan način na koji to svakodnevno radimo u fizičkom svetu.

Zanimljivost: Prosečna dužina dokumenata koji opisuju politiku zaštite privatnosti korisnika na onlajn servisima je oko 2500 reči, što je 5 puta više od ovog članka i zahteva oko 20 minuta čitanja, čak i ako ste pravnik i razumete sve stručne termine u njemu.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.