Ne tako davno, pripadnost kompanija različitim granama privrede bila je jasna i očigledna.
Postoji još jedan alternativni izvor, praktično neograničen, a koji ne zagađuje čovekovu okolinu.
Nedavno sam ispratio seriju istraživanja na temu novih industrija koje će u narednim decenijama iznedriti ubrzani tehnološki razvoj.
Koliko nam je poznato, ljudski mozak predstavlja najkompleksniju mašinu za razmišljanje, poimanje fizičkog sveta i kreativnost.
Društvene mreže su jedan od fenomena digitalnog doba koje futuristi sredine prošlog veka nisu uspeli da predvide.
Kako raste naše prisustvo u digitalnim okruženjima, tako se uvećava i rizik od zloupotrebe tih informacija.
Paralelno sa razvojem globalne epidemije korona virusa, planetom se širila još jedna pošast.
Sećam se kako sam početkom devedesetih godina prošlog veka sa jednim prijateljem raspredao o tehnološkoj budućnosti posle dvehiljadite.
Većina ljudi je, svesna toga ili ne, uveliko naviknuta na takozvanu “nosivu tehnologiju” (eng. wearable tech).
Mikročip je jedno od tehnoloških čuda informatičkog doba na koje većina ljudi ne obraća posebnu pažnju.
