Potreba za fizičkom distancom i zaštitom od širenja epidemije novog korona virusa preselila je mnoge aktivnosti u virtuelni svet.
Možete li da zamislite život bez bežičnih mreža?
Početak godine je doba kada se okrećemo budućnosti, napretku i planovima za ostvarenje ciljeva i snova.
Automobili bez vozača, odnosno autonomna vozila, tema su koja u poslednjih nekoliko godina zaokuplja pažnju inženjera, inovatora, ali i šire publike.
Naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković, dokazujući svoju teoriju klimatskih promena, ručno je izveo komplikovane proračune uglova sunčevih zraka u svakoj tački Zemljine kugle.
Rešenja u oblasti virtuelne realnosti nisu nova. Naprotiv, decenijama unazad čekamo da konačno u masovnu upotrebu uđu tehnologije koje omogućuju da „uđemo“ u virtuelne trodimenzionalne prostore.
Ako se sećate, kada sam pre nekog vremena pisao o data centrima, rekao sam da je hlađenje jedan od većih problema pri njihovom konstruisanju.
Isak Asimov, pisac i jedan od pionira žanra naučne-fantastike, definisao je sredinom prošlog veka, u jednoj od svojih priča, osnovna pravila robotike.
Verovatno ste već naviknuti na oglase kojima smo sa svih strana bombardovani na internetu.
Svet u kome živimo nemoguće je zamisliti bez ogromnih količina podataka, moćnih farmi servera koji ih obrađuju i napredne telekomunikacione opreme koja obezbeđuje siguran i brz prenos informacija između bilo koje dve tačke na planeti.
