pratite me na:
Alber Ajnštajn je svima poznat. Manje je poznato da direktan povod za Nobelovu nagradu koju je dobio 1921. godine nisu njegove teorije relativiteta. Naime, za najvažnije naučno priznanje zaslužno je njegovo otkriće fotoelektričnog efekta, pojave kada fotoni, čestice svetlosti, pri dodiru sa metalom izazivaju emisiju elektrona. Ovaj efekat direktno je zaslužan za moderne digitalne kamere u našim pametnim telefonima i foto-aparatima. Možemo reći da je Ajnštajn na neki način otac digitalne fotografije.
Međutim, današnja tema su jedan drugi efekat i jedan drugi otac digitalnih snimaka. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, američki Kodak, uz japanski Fudžifilm, vladao je svetskim tržištem foto i video filmskih traka. Prihodi su bili stabilni i ogromni, živelo se lagodno. To znači da je bilo sredstava i za istraživanje i razvoj. Jedan od inženjera ove kompanije, Stiven Sason, napravio je 1975. godine prvu digitalnu kameru, poprilično nezgrapnu, ali funkcionalnu. Godinu dana kasnije, drugi zaposleni u Kodaku, Brajs Bajer, patentirao je raspored kolor filtera na foto-osetljivom senzoru. Svako od nas i danas u džepu nosi aparat sa dva ili tri Bajerova senzora. I pored toga, Kodak je 2012. bankrotirao i ostao je samo brend koji se po licenci koristi za nekoliko sporednih proizvoda u industriji. Šta se desilo? Menadžment je odmah razumeo izum svojih inženjera. Razumeo je i problem. Naglo uvođenje digitalne fotografije uništilo bi njihov dotadašnji biznis koji je podrazumevao filmove, foto-papir i hemiju. Nastavili su da rade na novoj tehnologiji, ali namerno sporo. Drugi nisu čekali i zbog toga Kodak danas ne postoji. Imali su znanje i patente, ali nisu imali hrabrosti za promene. To se zove Kodak efekat.
Ova je priča poučna iz nekoliko razloga. Prvo, govori nam o tome da kompanije, ali i pojedinci, nikako ne smeju da ostanu zadovoljni trenutnom povoljnom pozicijom, već da moraju neprekidno da rade na sopstvenom usavršavanju. Dalje, praćenje trendova i pogled u budućnost od neverovatne su važnosti u savremenom svetu. Na kraju, treba razumeti da inovacije nikada ne miruju i da tržište nikoga ne čeka. Najopasniji trenutak za veliku kompaniju nije kada ne vidi promenu, već kada je vidi i odluči da sačeka.
Ostavi komentar