pratite me na:
U drugom nastavku filma Terminator, onom u kome je Arnold Švarceneger pozitivac, novi robot poslat iz budućnosti da ugrozi ljudski rod napravljen je od tečnog metala, zbog čega može da menja oblik po želji i praktično je neuništiv (srećom, „Ajl bi bak“ Arnold na kraju uspeva da mu pronađe slabu tačku). Poslednjih dana sve se više govori o novoj vrsti materijala identičnog naziva – Liquidmetal (eng. „tečni metal“). Ipak, nema razloga za paniku i strah od ostvarenja apokaliptičnih predviđanja iz filmova naučne fantastike, pošto ova nova legura nije i bukvalni ekvivalent „pametnog metala“ i na sobnoj temperaturi nije u tečnom stanju, premda poseduje brojne napredne osobine koje je čine veoma zanimljivom za brojne primene.
Širu javnost Liquidmetal tehnologija zainteresovala je kad su se na forumima pojavila nagađanja da bi naredna generacija Apple iPhone uređaja i MacBook računara mogla da bude izrađena od ovog materijala. Glasine su dodatno podržane informacijom da je američki proizvođač još pre nekoliko godina patentirao upotrebu ove tehnologije na svojim uređajima, kao i da tečni metal već koristi na nekoliko manjih delova postojećih telefona. Međutim, manje je poznata činjenica da se već gotovo deset godina koristi i za druge namene, od izrade delova u vojnoj industriji, preko luksuznih satova, telefona i drugih predmeta, do napredne sportske opreme i medicinskih instrumenata. Takođe, radi se i na proizvodnji baterija od ovog materijala koje bi mogle značajno da utiču na budućnost korisničke elektronike. Kao i u većini sličnih slučajeva, i Liquidmetal je nastao kao proizvod istraživanja na univerzitetima, a kasnije je komercijalizovan kroz istoimenu kompaniju.
Zbog čega je Liquidmetal toliko interesantan? Radi se o novoj leguri koja bi mogla da dovede do značajnog napretka u proizvodnji, na sličan način na koji se to desilo uvođenjem legura aluminijuma i titanijuma. Kada se uporedi sa postojećim materijalima, tečni metal zaista deluje superiorno po skoro svim pitanjima. Dvostruko je jači i tvrđi od titanijumskih legura i nerđajućeg čelika, što je samo po sebi dovoljno da obezbedi brojne primene. Ali to nije sve – istovremeno je i nekoliko puta elastičniji od postojećih vrhunskih materijala, a odnos mase i jačine duplo je veći nego kod aluminijuma. Nije podložan koroziji i minimalno se haba pri upotrebi. Ukratko, radi se o materijalu izuzetnih performansi koji je moguće oblikovati i modelovati kao plastiku (odatle i naziv), a čvršći je i otporniji od drugih metalnih legura.
Nedavno sam od jedanog svetskog stručnjaka koji se ceo svoj životni vek bavi istraživanjem novih tehnologija u IT industriji čuo zanimljivu teoriju. Da bi neka tehnologija postala tržište vredno milijardu dolara, tvrdi on, mora da prođe oko 20 godina od njene pojave, pri čemu je tek u poslednjih 5 ona vidljiva široj publici. Prvih 15 godina otkrića i napredak rezervisani su za stručnjake u labaratorijama, a rešenja su obično isuviše skupa za masovnu primenu, ili se koriste samo u posebne svrhe. Po svemu sudeći, izgleda da je petnaestogodišnji „inkognito“ staž tečnog metala prošao i da bismo u narednih 5 godina mogli da gledamo njegov nagli rast i komercijalizaciju primene, sve dok jednog dana ovaj materijal ne postane sastavni deo i uobičajena stvar u našim životima.
Zanimljivost: Legure aluminijuma, magnezijuma i titanijuma kao novi materijali naprednih karakteristika ušle su u komercijalnu upotrebu sredinom 20. veka, a velikim delom su omogućile razvoj kosmo-tehnike.
Ostavi komentar