pratite me na:
Ako redovno pratite sve što pišem na ovim stranama, mogli ste da primetite moj entuzijazam vezan za budućnost blokčejn tehnologija, koji seže više od deceniju unazad. Od kada su se pojavile prve kripto valute, jasno je da mehanizmi na kojima one počivaju imaju potencijal za višestruku primenu i značajan uticaj na funkcionisanje ljudskog društva. Na žalost, u praksi to baš i nije vidljivo.
Blokčejn (eng. blockchain), za one koji ne znaju, je sistem koji omogućuje anonimno decentralizovano upravljanje podacima. Grubo rečeno, sve transakcije ili promene u nekom sistemu automatski se dele svim zainteresovanim stranama, uz prateće mere zaštite. Budući da svi učesnici u procesu poseduju sve neophodne informacije, nije potrebna centralna institucija koja bi čuvala podatke i potencijalno zloupotrebljavala svoju ulogu. U slučaju kripto valuta, nema banke koja određuje iznos na računu korisnika, već se on prilikom svake kupovine ponovo preračunava u odnosu na kompletnu istoriju transakcija. Očekivano je bilo da će se prednosti ove tehnologije uveliko koristiti umesto postojećih poslovnih modela, pogotovo za takozvane pametne ugovore u procesu trgovine i distribucije, za čuvanje medicinskih kartona, za nove mehanizme sajber sigurnosti, za kontrolu intelektualne svojine, proizvodnju čiste energije i slično. Na žalost, malo toga je zaživelo u praksi. Postoje svetli primeri, ali se čini kao da šira javnost gaji nepoverenje prema blokčejnu. Verujem da je osnovni razlog to što se on direktno vezuje za kripto valute, nesigurnost i avanturizam, hakere i sumnjive poslove na internetu. Svakako ne pomaže to što se radi o kompleksnom fenomenu koji eksperti opisuju nerazumljivim jezikom matematike, kriptografije i stručnih poslovno-finansijskih pojmova.
Mislim da je potrebno da se vratimo na početak i da posmatramo blokčejn nezavisno od kripto valuta i većine dosadašnjih primena. I dalje smatram da je budućnost ove i sličnih tehnologija svetla, ali da je potrebna drugačija vrsta komunikacije sa svima kojima bi ona mogla da pomogne. Jedan od primera je takozvani veb 3.0. Radi se o novoj verziji interneta koja bi mrežu svih mreža vratila korenima nezavisnosti. Značajna novina u ovom konceptu su takozvane decentralizovane autonomne institucije (eng. decetralized autonomous organizations, DAO). To je, međutim, posebna tema o kojoj ću više govoriti nekom drugom prilikom.
Ostavi komentar