pratite me na:
Mnogo sam puta napisao da savremeni modeli veštačke inteligencije nisu zaista „pametni“ na način na koji je ljudski mozak sposoban za razmišljanje. Oni su, u svojoj osnovi, ništa drugo do izuzetno kompleksni statistički modeli bazirani na nepojmljivo velikim količinama podataka. Iza te kompleksnosti kriju se brojni detalji koji ipak zvuče neverovatno, zadivljujuće i na momente zastrašujuće. O njima bih da vam pričam danas.
Jedan od prvih primera koji su naučnike ostavili bez komentara je pobeda softvera u igri Go. To se desilo još 2016. godine, kada je Guglov model AlfaGo savladao jednog od najboljih profesionalnih igrača u istoriji. Go je tradicionalna dalekoistočna društvena igra koja zahteva veliku dozu intuicije, kreativnosti i strateškog razmišljanja. Eksperti se slažu da je neuporedivo teže programirati računare za Go nego za šah, budući da je ukupan broj kombinacija i poteza na tabli sa 361 poljem višestruko veći. Pri tome, ne postoje standardni setovi uvodnih ili završnih poteza, već sve zavisi isključivo od iskustva, kreativnosti i vizije igrača. Od pet odigranih partija, čovek je pobedio samo u jednoj. Sama pobeda nije bila toliko iznenađenje, koliko potez broj 37 u jednoj od partija. Naime, ovaj potez je bio toliko nepredvidiv i originalan, da su komentatori, redom iskusni Go igrači, isprva mislili da se radi o grešci u programu. Ispostavilo se da je to bio ključni potez za konačnu pobedu AlfaGo računara. Kasnije analize su pokazale da je šansa da čovek odigra takav potez, koliko god bio vrhunski igrač, jedan naprema deset hiljada. Nakon ovog uspeha, razvijeno je nekoliko novih verzija AlfaGo modela koji su dodatno unapređeni, a međunarodno udruženje Go igrača dodelilo je ovom računaru najviše profesionalno zvanje.
Razvoj neuronskih mreža koje treba da oponašaju mozak čoveka, pokušaji da se kombinuju biološke i silicijumske komponente u računarima, kvantni kompjuteri i brojna druga rešenja na kojima se već radi, a za koja još nismo čuli, svakako će dovesti do dodatnih unapređenja veštačke inteligencije. Kao i svaki alat, i ona može da se koristi za dobrobit čovečanstva ili za uništavanje i ratove. Jedino edukacija širih društvenih slojeva, jačanje svesti i razumevanje mehanizama moderne tehnologije mogu da prevagnu na pravu stranu.
Ostavi komentar