pratite me na:
Pisao sam u prethodnim tekstovima o značaju informacione ekonomije, o sveprisutnosti računarskih algoritama i o nezadrživom rastu veštačke inteligencije. U svetlu naglih i sveobuhvatnih promena, mnogi se pitaju kako bi u dogledno doba mogla da izgleda geopolitička scena. Istoričari, filozofi i stručnjaci za globalna kretanja nemaju usaglašen stav po ovom pitanju, ali se slažu da smo na početku svojevrsne trke za primat u novim tehnologijama.
U prethodnim trkama u naoružanju, glavnu reč vodile su države ili blokovi država. Sada po pravilu imamo timove koji se sastoje od država i najvećih IT kompanija. Na taj način stvara se nova vrsta podela. Umesto nekadašnje gvozdene zavese koja je delila istok i zapad, sve se više pominje silicijumska zavesa koja bi bila formirana ukoliko različiti delovi sveta budu izolovani u korišćenju tehnoloških rešenja, softvera i modela veštačke inteligencije. Umesto sadašnjih globalnih računarskih standarda, mogli bismo da dobijemo nezavisne i različite pristupe razvoju novih tehnologija. Ovo se pre svega odnosi na veštačku inteligenciju i kreiranje sledeće generacije algoritama. Kina i SAD imaju vodeću ulogu, ali se i druge države i savezi trude da smanje zavisnost od velikih centara. Na primer, Evropska Unija je nedavno izrazila zabrinutost po ovom pitanju. Elektronska pošta i drugi servisi mnogih institucija i pojedinačnih firmi zavise od usluga koje pružaju centri u SAD. Ukidanje tih servisa može da nanese ogromnu i trenutnu štetu. Inicijativa nazvana „Tech EU“ čak predviđa ulaganje u iznosu od 70 milijardi evra u evropski tehnološki sektor, uključujući i data centre i modele veštačke inteligencije. Rusija i druge zemlje takođe pokušavaju da što brže razviju svoja rešenja i na taj način obezbede tehnološku samostalnost.
Sa druge strane, iskreno se nadam da će se svet ujediniti u pronalaženju najboljih rešenja za izazove koje donosi era veštačke inteligencije. Po prvi put u istoriji stvaramo alat kome ćemo na ovaj ili onaj način prepustiti da donosi značajne odluke u naše ime. Pobeda u trci za primat ne sme biti jedini cilj, jer je ulog budućnost celog čovečanstva. Poštovanje zajedničkih standarda, dogovori i razmena iskustava između kompanija i država u cilju sprečavanja potencijalnih katastrofalnih posledica, najmanje je što možemo da učinimo.
Ostavi komentar