pratite me na:
Retko kada tvorci značajnih tehnoloških unapređenja mogu u potpunosti da predvide kako će njihovi izumi biti prihvaćeni i korišćeni od strane šire publike. U slučaju uređaja i softvera koji imaju specifičnu namenu, primena najčešće odgovara namerama i planovima inovatora. Kod nekih opštih rešenja, iznenađenja su moguća i očekivana. Uvođenje veštačke inteligencije u javni prostor, pogotovo jer je urađeno pomalo na brzinu, jedan je takav slučaj.
Navršava se tri godine kako je javnosti predstavljen Četdžipiti (eng. ChatGPT), verovatno najpoznatiji sistem veštačke inteligencije. Radi se o takozvanom velikom jezičkom modelu koji na osnovu uvida u ogromne količine sadržaja sa interneta može da „razume“ pitanja i daje odgovore prirodnim jezikom, a u novijim verzijama i da programira, kreira fotografije i crteže, analizira dokumente i izvlači sažetke, piše tekstove i još mnogo toga. Nedavno je napravljeno veliko istraživanje o tome kako ga više od 700 miliona korisnika upotrebljava. Prvi neočekivani nalaz je da se tek nešto više od četvrtine „razgovora“ obavlja u poslovne svrhe. Od toga je 40% za pisanje, a opet većina otpada na uređivanje i prepravke tekstova korisnika, umesto pisanja od početka. To znači da su poslovni korisnici svesni mana veštačke inteligencije i da je uglavnom koriste kao pomoćni alat. Zanimljivo je i da u 10% slučajeva ljudi Četdžipiti upotrebljavaju za obuku i podučavanje, što može da bude problem ako znamo da AI ume da pogreši. Ipak, glavni zaključak je da novi modeli polako zamenjuju klasičnu pretragu interneta, kao i da više od polovine redovnih korisnika potiče iz takozvane generacije Z (mladi rođeni između 1997. i 2012.). O tome zbog čega se skoro 5% „razgovora“ vodi na temu emotivnih problema ili svodi na isprazno čavrljanje, pisaću nekom drugom prilikom.
Mislim da većina nas nije svesna promena koje donosi uvođenje veštačke inteligencije u svakodnevnu upotrebu. Do sada u istoriji nismo imali situaciju da nešto što nije osoba donosi odluke u naše ime i upravlja sistemima važnim za funkcionisanje društva. Osim toga, mogućnosti modernih softvera dovode u pitanje mnoge aspekte života – od pitanja kreativnosti i intelektualne svojine, preko potencijalnih zloupotreba i širenja lažnih vesti, do opstanka brojnih zanimanja. Zbog toga su istraživanja poput ovde opisanog od presudne važnosti.
Ostavi komentar