Kiborg, paranoja i jednostavniji život

24.
avg
kategorija: Gedžeti, IT industrija komentari (0)

Blic, 24.08.2008

Da li ste znali da je u Meksiku prošle godine kidnapovano više od 700 bogatih građana radi ucene i otkupa? To ne bi imalo nikakve direktne veze sa savremenim tehnologijama da kao rešenje ovog narastajućeg problema nije primenjen metod koji smo do sada imali priliku da vidimo samo filmovima naučne fantastike ili pročitamo u stručnim časopisima kada se opisuju radovi pojedinačnih naučnika. Naime, usled straha od otmica, imućni Meksikanci daju nekoliko hiljada dolara za ugradnju minijaturnih RFID čipova koji se implantiraju pod kožu. Na taj način, pomoću satelita, lako ih je pronaći čak i kada su skriveni u nekoj kući u pustinji ili prtljažniku automobila.

RFID je skraćenica od Radio Frequency Identification (eng. identifikacija pomoću radio frekvencije) i predstavlja tehnologiju automatskog bežičnog prepoznavanja koja se sve više primenjuje, čak i u našoj zemlji. Ako ste čitali priču o trendovima od prošle nedelje, setićete se da je RFID jedna od tehnologija za koju su stručnjaci istraživačke kuće Forrester Research predvideli ubrzani razvoj u godinama koje dolaze. Primena ovog sistema je višestruka i definitivno izuzetno korisna. Sa RFID čipovima najčešće se možete susresti u prodavnicama gde se oni lepe na proizvode i deaktiviraju pri naplati na kasi. Na izlazu obično postoje prijemnici signala koji aktiviraju zvučni alarm ako neko pokuša da iznese proizvod koji nije naplaćen. Postoji i ideja potpune zamene bar kod sistema RFID čipovima. Budući da funkcioniše bežično, mnogo je jednostavniji za primenu u logistici jer ne postoji potreba za direktnim očitavanjem svakog pojedinačnog koda. Zbog toga se mnogo koristi i u transportu za praćenje pošiljki. Sport je još jedna oblast u kojoj se RFID primenjuje za merenje rezultata i beleženje prolaska kroz cilj. Sve je više zemalja koje RFID čipove ugrađuju u pasoše, a kompanije svoje sigurnosne sisteme i praćenje prisutnosti na radnom mestu baziraju na ovoj tehnologiji.

Ugradnja čipova u vidu implanta u ljudski organizam ideja je koja postoji odavno. Jednu od prvih primena na ljudima izveo je još 1998. godine jedan naučnik na samom sebi. On je postavio sistem u svojoj laboratoriji koji ga je automatski pratio, unapred otvarao vrata kad on naiđe, uključivao svetla i slično. Prva zvanična dozvola za ugradnju identifikacionih čipova u ljude izdata je u SAD 2004. godine i od tada traju brojne polemike, uključujući i nekoliko sudskih procesa.

Pri pomenu slučajeva kao što je ovaj koji se upravo dešava u Meksiku, kod mnogih će prve emocije biti negativne, a najsnažnija asocijacija paranoja. Moralne dileme vezane za nove tehnologije i njihovu primenu uvek su postojale i postojaće u budućnosti. Pitanje je samo koliko one olakšavaju svakodnevni život i pomažu napredak civilizacije. RFID svakako rešava mnoge probleme u radu prodavnica, bibliotekarstvu, veterini, transportu, logistici, sigurnosti u kompanijama i slično. Primena na ljudima jeste osetljiva oblast u kojoj predstoji još mnogo istraživanja i javnih rasprava, ali svakako ne znači automatsko ovaploćenje orvelovskog velikog brata. Uostalom, svojevremeno je postojao popriličan otpor uvođenju železnice, električne energije, hirurških zahvata, računarskih sistema…

Tagovi: