Najmnogoljudnija nacija

21.
maj

Da je Fejsbuk država, sa bezmalo dve milijarde aktivnih korisnika, imao bi najviše stanovnika na planeti, za trećinu više od Kine. Da je Tviter nacija, imao bi stanovnika otprilike koliko i Sjedinjene Američke Države, dok bi Instagram bio duplo veća zemlja. Ako se zamislimo nad ovim podacima, razumećemo kolika je moć društvenih mreža u savremenom društvu. Još važnije, iza ovih servisa stoje kompanije i pojedinci koji njima upravljaju. Logično je onda što se rukovodstva velikih država u poslednjih nekoliko godina ozbiljno bave pitanjem uticaja društvenih mreža i gigantskih IT firmi na globalnu politiku.

U vremenu u kome tehnološki napredak prožima sve pore svakodnevnog života ljudi, odnosno kada inovacije i novi fenomeni nastaju tolikom brzinom da društvo jednostavno ne stiže da se prilagodi, uspostavi nove sisteme vrednosti i definiše pravila ponašanja, moć društvenih mreža postaje osetljiva tema. Širenje lažnih vesti, uticaj na javno mnjenje selektivnim prikazivanjem sadržaja koji ne podležu kontroli profesionalnih udruženja, komercijalizacija korisničkih podataka i prodaja poverljivih informacija oglašivačima, samo su neki od problema sa kojima se susrećemo. Pri tome ne govorim o opasnostima od hakerskih i drugih zlonamernih napada, što je posebna tema. U malom broju, svi navedeni problemi mogu ostati izolovani, ali kada govorimo o stotinama miliona ljudi koji su pod uticajem najvećih društvenih medija, onda imamo svojevrstan globalni monopol. Postoje standardni metodi regulisanja monopolskog položaja, od kojih je jedan razdvajanje kompanije na više manjih nezavisnih firmi. U slučaju Fejsbuka to bi moglo biti urađeno po liniji delatnosti jer je on istovremeno društvena mreža, medij, IT kompanija i sistem za oglašavanje. Neki političari čak predlažu ovaj potez kao poslednju meru ako se situacija ne popravi.

Fejsbuk ipak nije država. Mogao bi, doduše, uskoro da dobije još jedno obeležje „državnosti“. Naime, objavljeno je da Fejsbuk aktivno radi na razvoju sopstvene kripto-valute i izučavanju potencijalnih primena blokčejn mehanizama. Ideja virtuelnog novca društvene mreže je da korisnici mogu međusobno da trguju korišćenjem ove valute i kupuju određene usluge servisa. Sve to dodatno potvrđuje ideju o Fejsbuku kao najmnogoljudnijoj „naciji“.