O krizi i balonima

05.
okt

Blic, 5.10.2008.

Krajem devedesetih godina prošlog veka pojavilo se veoma mnogo novih kompanija koje su iskoristile narastajuću popularnost Interneta, kao i tromost i nespremnost velikih kompanija da na vreme uvide prednosti novih tehnologija i elektronskog poslovanja. Neverovatan rast koji su neke od njih doživele u većini slučajeva završio se jednako impozantnom propašću tokom procesa koji je nazvan „pucanje dot kom balona“ (eng. Dot Com Boom, odnosno Internet bubble). Postavlja se sasvim logično pitanje o tome na koji način trenutna kriza na Wall Streetu i svetskim berzama utiče na današnje male Internet kompanije, bilo da su u fazi rasta ili tek nastaju (eng. Start-up).

Nakon pomenutog kraha onlajn kompanija tokom prvih godina novog milenijuma, uprkos pesimistima koji su čak u jednom momentu predviđali njegovu propast, ispostavilo se da Web doživljava još intenzivniji razvoj, da nastaju nove tehnologije za brži pristup i da velike kompanije sada koriste puni potencijal elektronskog poslovanja. Zbog toga je odmah, još tokom 2002. godine, nastupio novi talas ljudi sa inovativnim idejama željnih da iskoriste prednosti „mreže svih mreža“. Najveći broj pripada grupi koja se najčešće jednim imenom označava kao Web 2.0, a glavne karakteristike ovih servisa na Internetu su interakcija sa posetiocima, ponuda multimedijalnih sadržaja i slobodno prikupljanje informacija iz više nezavisnih izvora (socijalne mreže, blogovi, servisi za pregled fotografija i video fajlova, napredni portali, wiki projekti itd.).

Većina ovih poduhvata investirana je od strane onih koji su spremni da prepoznaju dobru zamisao, da predvide njen uspeh i da u tome pronađu sopstveni interes. Na žalost, oni će u ovom momentu biti izuzetno pažljivi i svakako manje spremni da preuzmu rizik. Na ovogodišnjem Web 2.0 Expo sajmu novih Internet tehnologija vodila se, između ostalog, i rasprava o uticaju aktuelne ekonomske krize na ovu oblast. Većina vlasnika kompanija, novinara i urednika koji se bave ovom temom izrazila je optimizam, ali i zebnju da će toliko potrebne investicije u mnogim slučajevima izostati. Njihov optimizam zasniva se na tome da je iz krize 2000. godine mnogo toga naučeno i da su sada troškovi malih Internet kompanija neuporedivo manji, a rast zasnovan na realnim potencijalima.

Mnogi stručnjaci se slažu da bi najgore mogle da prođu one firme koje poslovanje zasnivaju na takozvanom „freemium“ modelu. Freemium funkcioniše tako što napravite kvalitetan i koristan servis i nudite ga potpuno besplatno, a svoje troškove delimično pokrivate od oglašavanja. Nakon što steknete popularnost i ogroman broj posetilaca, za napredne korisnike uvedete „premium“ servis sa dodatnim funkcionalnostima po sistemu pretplate. Popularni Skype je jedan od primera gde besplatno možete da razgovarate između dva računara, ali za vezu računara i fiksnog telefona morate da platite. Ovaj model se u praksi pokazao kao jako dobar, ali predstavlja dugoročno ulaganje i najmanje je otporan na ekonomske krize budući da do uvođenja premium ponude zavisite isključivo od investitora i oglašivača.

Jedno je sigurno – nikada bilo kakva kriza nije uspela da zaustavi rađanje novih ideja i odvažnost potrebnu da se ljudi uključe u njihovo ostvarenje. Teška vremena svakako imaju značajan uticaj, ali u takvim trenucima na površinu isplivavaju najčvršći, najspremniji i najinovativniji.