Energija naša nasušna

Pogledaj sve kategorije

2022 - Jun - 27

Od kada je čovek otkrio kako da kontroliše vatru, ljudski rod svoj napredak – tehnološki i civilizacijski – bazira na proizvodnji i potrošnji energije. Za to se koriste različita goriva, mahom fosilna, što negativno utiče na zdravlje planete. Osim toga, količina takvih neobnovljivih izvora energije je ograničena i mogla bi da bude iscrpljena u narednih nekoliko generacija. Do nedavno većina ljudi nije mnogo marila za to koliko energije trošimo, na koje načine je proizvodimo i da li su rešenja koja koristimo najefikasnija moguća.

 

U međuvremenu su se upalile mnoge crvene lampice. Brojni pokazatelji govore da nam je do kolapsa ekološkog sistema ostalo malo vremena. Čak i u razvijenim zemljama, obnovljivi izvori energije čine tek desetak procenata ukupne potrošnje. Ako izuzmemo nuklearnu energiju sa takođe 10%, preostaje neverovatnih 80% zavisnosti od fosilnih goriva. Od svih obnovljivih izvora, gotovo polovina otpada na biomasu, a četvrtina na hidroenergiju. Ono što ostane, dva-tri procenta ukupne potrošnje, su vetar, sunce, geotermalni i drugi alternativni izvori. Taj odnos mora da se promeni, i to brzo. Možemo da pričamo o dva pravca razvoja. Jedan je smanjenje potrošnje kroz nova tehnološka rešenja. Samo uvođenjem LED sijalica štedimo 80% energije na osvetljenje, ali to nije dovoljno. Drugi pravac je pronalaženje novih izvora i usavršavanje postojećih. Intenzivno se radi na brojnim idejama – od korišćenja radijacije sunca pomoću posebnih satelita, preko hladne fuzije, do takozvane „energije nulte tačke“ (eng. „zero-point energy“). Radi se o energiji kvantnog sveta koju proizvodi talasna priroda elementarnih čestica, a koja postoji svuda u kosmosu.

 

Jedini način da sačuvamo ljudski vrstu i jedinu planetu na kojoj možemo da opstanemo jeste da budemo odgovorni prema prirodi i pronađemo načine da (ponovo) živimo u saglasnosti sa njom. To znači da moramo da iskoristimo svoju kreativnost i inventivnost kako bismo pronašli obnovljive i čiste izvore energije, ali i da optimizujemo potrošnju i svedemo je na minimum. Pronalaženje drugih planeta koje bismo mogli da nastanimo je poduhvat vredan pažnje i truda. Međutim, čak i da u tome uspemo, ne znači da treba da uništimo Zemlju. Uostalom, šta kada i taj novi dom dovedemo do ruba propasti? Koliko puta moramo da ponovimo grešku kako bismo nešto naučili?

 

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.