Idemo na Mars

Pogledaj sve kategorije

2014 - Oct - 23

Crvena planeta, budući najbliža Zemlji, od davnina golica maštu umetnika, učenjaka, pa i običnih ljudi. Nadimak je Mars dobio zbog svoje specifične boje, na kojoj može da zahvali velikoj količini gvozdene rude kojom je pokrivena površina planete duplo manje od naše rodne. Naučnici veruju da je na površini Marsa u prošlosti bilo mnogo više vode nego danas, kada se ona može naći isključivo u smrznutom stanju i u tragovima. Pojedini stručnjaci smatraju da ispod površine još uvek ima dovoljno vode da omogući život. Zbog svega toga je kolonizacija nama najbliže planete uvek aktuelna priča.

Jednim od projekata na ovu temu rukovodi Holandska neprofitna organizacija „Mars Jedan“ (eng. Mars One), sa ciljem da 2025. godine uspostavi koloniju od 20-tak ljudi na Marsu. Pre toga treba da obave misiju koja će ispitati tehnologiju namenjenu omogućavanju boravka čoveka u negostoljubivom okruženju, ali i specijalne kamere za rijaliti emisiju koja će pratiti svaki korak kolonista. Premda zvuči bizarno, u praksi bi šou biznis motiv mogao da funkcioniše i da obezbedi neophodna finansijska sredstva za veoma skup projekat koji podrazumeva više letova na Mars u periodu od 2016. do 2033. godine.

Brojni eksperti, čak i nezavisno od projekta, pomno ispituju sve aspekte ideje. Pored tehnoloških, postoje i psihološka i etička pitanja, budući da kolonisti „kupuju“ kartu u jednom pravcu i da se ne planira njihov povratak na Zemlju. Sa druge strane, neki ljudi će, ako zamisao uspe, imati priliku da uđu u istoriju. Mnogi smatraju da je misija osuđena na propast i predviđaju kada i kako će doći do katastrofe, odnosno tvrde da ljudi ne mogu preživeti u tako ekstremnim uslovima. E sad, većina istraživača nepoznatog u prošlosti takođe je dočekivana sa skepsom i podsmehom. Skeptika se više niko ne seća.

Komentari

  1. Дејан Ивановић says:

    Мисија је реална и смислена. Само је неопходно огромно стрпљење. И људи који нису нервозни.
    Ни по чему се колонија не би разликовала од живота у подморници у којој посада опстаје и по
    6 месеци на дну океана.
    У наредној фази мора бити смоодржива што иначе није немогуће ако имају затворену пластеничку производњу хране (посетите фирму Зелени Хит која је лидер у Србији и биће вам очигледно и јасно).
    Морају бити способни да направе зидане објекте а пошто тамо има песка треба им још воде и цемента и наравно мешалица за бетон што такође није нека супер технологија и савладава се за 2 дана рада на грађевини.
    Да би им радили електрични и друг системи сада имају јефтине соларне плоче које раде сигурно бар 20 година као и акумулатори најбоље оловни који такође раде бар 20 година у стационарним условима, доказано .пре 50 година.
    Ако је могуће подморницу дугу 100 метара спустити на дно океана није немогуће њен еквивалент подићи у орбиту Земље и спустити на Марс. И то чак и балоном као што је показао Баухгартнер ономад.

Leave a Reply

Your email address will not be published.