Novi prostor za nepodopštine

21.
feb
kategorija: Društvene mreže, Internet, IT industrija komentari (0)

Blic, 21.02.2010.

Gotovo je sigurno da bezmalo svaki korisnik Interneta, a takvih je svakoga dana sve više, kako u svetu tako i u našoj zemlji, pristupa nekom od servisa koji se jednim imenom mogu nazvati socijalne mreže. Radi se o portalima koji pružaju mogućnost da se povežete sa prijateljima i ljudima koji dele slična interesovanja bilo gde u svetu da se nalaze; da razmenjujete poruke, fotografije i video snimke; obaveštavate ih o svojim trenutnim aktivnostima, lokaciji ili raspoloženju (mikroblog, pojava o kojoj sam pisao ranije); organizujete se u različite grupe; pokrećete inicijative i peticije koje postaju sve uticajniji faktor u fizičkom svetu; igrate jednostavne onlajn igrice itd. Fenomen socijalnih mreža doživeo je u prethodnoj godini svojevrsnu eksploziju popularnosti, ali je to, na žalost, praćeno ništa manjom ekspanzijom raznih vrsta zloupotreba i pokušaja narušavanja sigurnosti.

Nedovno istraživanje jedne kompanije koja se bavi izučavanjem sigurnosti na Internetu, a koje pokriva drugu polovinu 2009. godine, pokazuje ogroman rast takozvanog malvera (eng. malware, može se, pomalo nespretno, prevesti kao „zlonameran softver“) i napada sa socijalnih mreža, pre svih Facebooka i Twittera kao najpopularnijih i najposećenijih. Verovatno je najpoznatiji primer jednog uglednog investitora čiji je Twitter nalog „uhakovan“ i zloupotrebljen tako da je 139 000 „pratilaca“ počelo da dobija neprimerene poruke bez njegovog znanja i kontrole. Lično sam imao priliku da sa naloga jednog od prijatelja na Facebooku dobijem poruke koje on očigledno nije napisao, a koje su sadržavale linkove za preuzimanje zaraženih programa. Za probleme su delimično odgovorni i sami korisnici koji olako shvataju preporučene mere sigurnosti i čuvanja podataka o pristupnim šiframa, sve poneseni slobodom i jednostavnošću pronalaženja i deljenja informacija koju im nudi Internet.

Osim problema sa socijalnim mrežama, u pomenutom istraživanju navodi se i porast količine neželjene elektronske pošte (spam), sa neverovatnih 200 milijardi poruka dnevno, odnosno oko 80% ukupno poslatih poruka u svetu. Naravno, ne nosi sva ova pošta sa sobom obavezno viruse i druge opasne programe pošto većina ipak služi „samo“ za slanje reklamnih poruka, ali je i dalje njihov broj čak pet puta veći nego tokom 2008. godine. Ono što je mnogo alarmantniji podatak, a ima veze i sa problemom naloga na socijalnim mrežama, jeste činjenica da je oko tri četvrtine neželjene pošte poslato sa zaraženih računara „običnih“ ljudi, pa je praktično nemoguće ući u trag stvarnim počiniocima. Ostaje samo rad na edukaciji korisnika i insistiranje na obaveznom korišćenju softvera za borbu protiv virusa i drugih računarskih „zaraza“.

Kompanije i timovi koji stoje iza socijalnih mreža i drugih servisa na Internetu trude se da pravovremeno i, kada je god to moguće, preventivno utiču na sprečavanje zloupotreba i narašavanja poverljivosti podataka svojih korisnika. Radi se, međutim, o svojevrsnoj igri mačke i miše koja sigurno nema kraja niti konca, jednako kao što je to slučaj i u svim drugim oblastima. Ipak, izvesno je i da ovakva porazna statistika neće sprečiti dalju popularizaciju socijalnih mreža, jer one nude jedinstvenu priliku brisanja svih vrsta granica, od vremenskih, preko političkih, do onih koje određuju hiljade kilometara udaljenosti koji ponekad razdvajaju familije, prijatelje i istomišljenike.