Različite perspektive

25.
maj
kategorija: Internet, IT industrija komentari (0)

Blic, 23.5.2010.

Aktuelne teme i dešavanja iz sveta informacionih tehnologija odavno su se preselile iz specijalizovanih časopisa, foruma i blogova na stranice dnevne štampe i magazina koji obrađuju najrazličitije teme. Ovo je sasvim razumljivo ako znamo u kojoj su meri savremena tehnološka dostignuća, računari, Internet i korisnička elektronika postali deo svakodnevice savremenog čoveka. Uostalom, zar nisu redovi koje čitate jedan od dokaza za to? Posledica ovog fenomena je i to što šira javnost sada ima priliku da prati rasprave koje su do skora bile rezervisane samo za stručne krugove i za čije je razumevanje potrebno dublje poznavanje problema. Upravo jedan takav sukob mišljenja, povremeno sa mnogo žara, odigrava se između dugogodišnjih partnera, kompanija Apple i Adobe. Kao korisnik proizvoda obe ove firme i neko čija kompanija ima partnerski odnos sa obema, osećam potrebu da dodatno osvetlim ovu temu.

Za one koji nisu upoznati sa detaljima, najpre malo objašnjenje izvora problema. Naime, najpopularniji Appleovi proizvodi – iPod multimedijalni plejer, iPhone pametni telefon i iPad tablet – ne podržavaju Adobe Flash, odnosno na njima ne možete da koristite sajtove, video snimke, onlajn igrice i aplikacije proizvedene korišćenjem Flasha i pratećih tehnologija. Adobe je optužio Apple da na taj način ugrožava slobodu izbora kod miliona korisnika i programera koji upotrebljavaju ili razvijaju ovakve proizvode. Iz Applea, direktno od Stiva Džobsa, direktora i jednog od osnivača, stigao je odgovor kako su Flash tehnologije zatvorene, nesigurne, nestabilne, neprilagođene uređajima osetljivim na dodir i generalno stvar prošlosti. Čak je sročio neku vrstu otvorenog pisma koje možete pročitati na Appleovom sajtu. Naravno, iz Adobea je ubrzo stigao odgovor sa kontraargumentima i odgovarajućom statistikom (između ostalog i da 3,5 miliona programera koristi Flash tehnologije, da je 70% web igrica napisano u Flashu i da 98% PC računara ima instaliran Flash plejer), a u toku je i promotivna kampanja u kojoj ističu da vole Apple, ali da ne vole ukidanje kreativnih sloboda.

O čemu se ovde zapravo radi? Kao što je to obično slučaj, na ovu stvar nije moguće gledati kroz crno-bele naočare, pogotovo što odnos dve kompanije, koji traje još od početka osamdesetih godina prošlog veka, pamti uspone i padove na mnogim poljima, premda je u većini slučajeva bio više nego prijateljski. Adobe je neke svoje standarde uspeo da „progura“ upravo velikom delu zahvaljujući Appleu, dok su za popularnost Mac računara u zajednici dizajnera svakako zaslužni Adobeovi softverski proizvodi. E sad, Apple se zalaže za to da svi web standardi budu otvoreni (razvijeni kao open-source) i promoviše HTML5 standard koji treba da omogući jednostavno kreiranje multimedijalnih sadržaja na Internetu koji će onda biti dostupni bez potrebe za instalacijom posebnog dodatka za web browser (Adobe flash Player je jedan takav dodatak). Ovo je sasvim na mestu, ali je realno pitanje kada će ovi standardi u potpunosti zaživeti i da li zbog toga treba odmah da odustanemo od tehnologije koja funkcioniše danas i koja je široko rasprostranjena. Sa druge strane, Adobe bi takođe trebalo da poradi na prilagođavanju svojih proizvoda tim novim standardima kako bi sloboda korisnika, kreativaca i programera ostala zagarantovana. Ono čime je ugrožavaju obe kompanije su svakako njihovi međusobni sukobi. Zbog toga za kraj jedino što mogu da pošaljem je pašićevska poruka obema stranama – i vi ste u pravu.