pratite me na:
Postoji sasvim izvesna mogućnost da će u budućnosti tekstove poput ovoga koji čitate, umesto ljudi, pisati kompjuteri. Preciznije, softveri iz domena veštačke inteligencije. Pri tome nikada nećete biti sigurni da li je autor čovek ili računarski program. Premda deluje kao naučna fantastika, inovatori i programeri širom sveta uveliko rade na usavršavanju rešenja koja predstavljaju pionirske pokušaje kreiranja jednog takvog sistema.
U stručnim krugovima verovatno je najpoznatiji projekat označen kao GPT-3, što je skraćenica od rogobatnog naziva „generativni unapred trenirani transformator treće generacije“ (eng. „Generative Pre-Trained Transformer 3“). Radi se o jednom od najvećih procesora prirodnog jezika, baziranog na neuronskim mrežama i sposobnog da uči na osnovu analize ogromnih količina podataka. To znači da je GPT-3 „nahranjen“ terabajtima tekstova, uključujući hiljade najvećih internet portala i enciklopedija, elektronskih knjiga, časopisa i dnevnih novina. Rezultat je softver sposoban da na osnovu inicijalnog upita i instrukcija generiše smislen, gramatički korektan i zanimljiv tekst na zadatu temu. Osim toga, može da daje odgovore na različita pitanja, ali i da na osnovu prvih nekoliko pitanja predvidi koja bi pitanja mogla da uslede. Otišlo se i korak dalje, pa ovaj sistem ume da napiše čak i jednostavne računarske programe. Premda zvuči sjajno, čitav projekat je još uvek u ranoj fazi i daleko smo od neke šire praktične primene. Jedan od izazova je cena razvoja i održavanja ovakvog sistema, a mnogi naučnici dovode u pitanje i metodološku ispravnost načina na koji softver „uči“. U svakom slučaju, napravljeni su krupni koraci ka scenariju koji sam opisao u uvodu.
Da li to znači da će zanimanja poput kolumniste ili programera u budućnosti nestati? Ne verujem. Pre će biti da će se promeniti način obavljanja posla. Na primer, programeri neće više morati da unose programski kod, što je zamorna, frustrirajuća i često ne preterano kreativna aktivnost. Umesto toga, postaće kreatori aplikacija koji, na osnovu posedovanja veština iz različitih disciplina i kreativne analize problema, veštačkoj inteligenciji daju instrukcije kako da sastave program. Slično je i sa kolumnistima, kojima će veštačka inteligencija pomagati u istraživanju tema i osmišljavanju zanimljivijih pristupa pisanju, dok će najkreativniji deo posla ostati zaduženje čoveka. Barem se nadam.
Ostavi komentar