Mobilna ekonomija

Pogledaj sve kategorije

2009 - Sep - 27

O elektronskoj ili onlajn trgovini (e-trgovina, eng. e-commerce) kod nas se mnogo govori i piše u poslednjih nekoliko godina, pogotovo od kako su se napokon pojavili domaći pejment provajderi (payment provider), organizacije za precesiranje onlajn plaćanja kreditnim karticama. Pomalo nepravedno, zanemaren je pojam mobilne trgovine (m-trgovina, eng. m-commerce) koji postoji bezmalo 15 godina, a kod nas se intenzivno primenjuje praktično od samih početaka. Još i više – dok e-trgovina u Srbiji tek u poslednjih nekoliko godina ozbiljnije napreduje i to sitnim koracima – o čemu sam pisao u nekoliko navrata – korišćenje telefona i drugih mobilnih uređaja za plaćanje najrazličitijih usluga masovno se praktikuje na svakom koraku.

Počeci mobilne trgovine datiraju od 1997. godine, kada je u Finskoj nastao servis za kupovinu osvežavajućih napitaka iz automatskih aparata slanjem SMS poruke. Te iste godine, u istoj zemlji, pokrenuta je i prva usluga mobilnog bankarstva, a već naredne 1998. počinje da se koristi mogućnost kupovine digitalnih sadržaja (melodije za mobilne telefone, sličice i slično). Pogađate, opet u Finskoj. Veoma brzo ovaj fenomen seli se sa nordijskog poluostrva na ceo svet, a najznačajnije napretke ostvarili su japanski mobilni operateri. Razvijeni su novi načini za plaćanje, od osnovnog zaduženja telefonskog računa, preko naročitih vaučera i članskih kartica, do posebnih naloga u bankama. Uznapredovali su i servisi koji su veoma brzo uključili nabavku ulaznica, kupovinu karata za prevoz ili različitih informacija, a u vezi sa tim razvijena je i posebna oblast mobilnog marketinga i oglašavanja. Kada su razvijene socijalne mreže na Internetu, mobilni uređaji postali su način za korišćenje ovih servisa u pokretu, uz manji ili veći stepen komercijalizacije. U poslednje vreme sve intenzivnije se koriste servisi za lokaciju (GPS uređaji u mobilnim aparatima) kako bi korisnici na svoje telefone dobili informacije vezane za konkretno mesto na kome se nalaze.

Povod za ovu temu je vest koju sam nedavno pročitao, a koja kaže da poznati lanac prodavnica kafe Starbucks uvodi nove m-commerce usluge. Poznati po tome što su među prvima u svoje restorane uveli bežične mreže, opet su pokušali da odu korak dalje. Jedan od njihovih servisa vam omogućuje da pronađete restoran najbliži vašoj trenutnoj lokaciji i poprilično je standardan. Drugi je daleko zanimljiviji jer obezbeđuje mnogo napredniju zamenu za plastičnu karticu lojalnog kupca. U okviru ove aplikacije uključeni su svi podaci o korisniku, ali i poseban bar kod koji ga automatski identifikuje u restoranima i pruža mu razne pogodnosti. Osim toga, mobilna aplikacija uveliko zamenjuje web sajt koji je do sada pružao infromacije za verne konzumente njihovih napitaka.

Očekuje se da će ova oblast u svetu nastaviti da se razvija ništa manjom brzinom nego do sada. Interesantno je da se kod nas još uvek ne primenjuju sve metode plaćanja koje bi korisnicima omogućile dodatne pogodnosti i udobnosti. Na primer, sada kada postoji mogućnost onlajn zaduženja domaćih platnih kartica (na žalost, broj pejment provajdera još uvek je mali), mogli bismo da primenjujemo sistem u kome su povezane platna i SIM kartica na telefonu. Na taj način korišćenjem mobilnog plaćanja ne zadužuje se vaš telefonski račun već kreditna kartica. Nedostaje nam i dovoljno naprednih servisa koji bi iskoristili sve prednosti pametnih telefona i novih mobilnih platformi (uređaji u automobilu, na primer). U kombinaciji sa mobilnim bankarstvom i drugim uslugama savremenih informacionih tehnologija, svakodnevne poslove mogli bismo da obavljamo još brže i jednostavnije.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.