Najsavršenija kamera

2026 - Jul - 14

Sedite na osvetljenom balkonu sobe u kojoj je mrak. Ako bacite pogled ka unutrašnjosti sobe, u deliću sekunde će se vaše oko prilagoditi promeni u nivou osvetljenosti i videćete detalje sobe bez problema. Zenica pritom automatski menja veličinu, a mrežnjača gotovo neprimetno preraspodeljuje osetljivost na svetlost. Nijedna komercijalna kamera na tržištu ne ume da izvede ovaj skok bez vidljivog gubitka detalja. Upravo ta razlika između biološkog sistema koji se usavršavao milionima godina i tehnologije stare tek dva veka, otkriva koliko je ljudsko oko zapravo precizan mehanizam.

Ljudsko oko, prema procenama stručnjaka, odgovara rezoluciji od oko 576 megapiksela, ako se u obzir uzme stalno pomeranje očne jabučice. Najbolji profesionalni fotoaparati danas dostižu 40 do 60 megapiksela. Još je veća razlika u takozvanom dinamičkom rasponu, sposobnosti da se u istom trenutku vide detalji i u senci i na jakom svetlu. Ova razlika dolazi otuda što mrežnjača ne radi kao senzor kamere koji beleži čitavu sliku u pravilnim intervalima, već svaki receptor reaguje nezavisno na promenu svetlosti. Upravo taj princip pokušavaju da kopiraju takozvane neuromorfne ili kamere  događaja (eng. neuromorphic cameras, event cameras). Njihovi senzori ne snimaju kadrove, već beleže samo promene osvetljenja piksel po piksel, isto kao biološki foto receptori, što drastično smanjuje potrošnju energije i kašnjenje u obradi. Jedna francuska kompanija koja predvodi razvoj ove tehnologije, razvija čipove za robotiku i autonomna vozila, gde je brzina reakcije često važnija od same rezolucije slike. Neki timovi otišli su i korak dalje, pa su ispred senzora postavili rotirajuću prizmu koja oponaša mikro-sakade, sitne pokrete oka kojima čovek dopunjava periferne delove slike. Rezultat je senzor koji, slično oku, aktivno traga za informacijom umesto da pasivno čeka sledeći kadar.

Međutim, sve veća sličnost između neuromorfnih kamera i mrežnjače otvara i jedno drugo pitanje, mnogo važnije od tehničkog. Ako je moguće napraviti senzor koji radi po principu ljudskog oka, da li je moguće i obrnuto, popraviti ili zameniti oštećeno oko istom tom tehnologijom? Stručnjaci već uveliko rade na tome, a o njihovim rezultatima pisaću više sledeće nedelje.