pratite me na:
Popularne društvene mreže u prethodnih nekoliko godina predstavljaju jedan od najzastupljenijih vidova zabave, načina za povezivanje sa ljudima sličnih interesovanja i izražavanja kreativnosti. Za neke su one i prilika za građenje ili razvoj karijere – bilo da se bavite snimanjem video klipova, fotografijom, podučavanjem ili pisanjem. Ogroman broj stanovnika planete provodi značajan deo dana u virtuelnom svetu.
Boravak na društvenim mrežama ostavlja za nama određenu vrstu digitalnog traga, definiše naše navike, interesovanja, ponašanje i kretanje. Sve su to podaci koji sistemima za upravljanje društvenim mrežama omogućuju ciljano oglašavanje, što je i glavni izvor prihoda za njihove vlasnike. E sad, iste te informacije potencijalno mogu biti zloupotrebljene. Jedan od problema je mogućnost hakerskog napada ili slučajnog „curenja“ ličnih podataka o korisnicima. Kompanije po pravilu vode brigu da do toga ne dođe, ali apsolutna sigurnost naravno da ne postoji. Druga vrsta zloupotrebe je mogućnost da vlasnici društvenih mreža prodaju informacije o svojim korisnicima trećim licima u komercijalne svrhe. To je manje realno jer firme rizikuju ugled i popularnost, ali je u prošlosti bilo afera ovog tipa. Treća opasnost je mešanje država u rad mreža, što nas dovodi do aktuelne teme zabrane nekih servisa i aplikacija u pojedinim zemljama. Naime, postoji strah od potencijalne špijunske aktivnosti kada su vlasnici i korisnici društvenih mreža iz suparničkih država. Standardna procedura je zabrana vladinim službenicima da koriste takve mreže, insistiranje da podaci moraju biti smešteni na neutralnim lokacijama i zahtevanje uvida u sigurnosne mehanizme. Krajnje rešenje je potpuna zabrana društvene mreže u nekoj zemlji, za sve korisnike. Premda je ovo pre svega politički potez, može da ostavi posledice na ideju interneta kao globalne mreže dostupne svima.
Iz perspektive nas korisnika, važno je da ne zaboravimo nekoliko jednostavnih činjenica i pravila. Uvek treba da pretpostavimo da će sve što objavimo na internetu biti dostupno bilo kome na svetu i da ostaje na mreži zauvek. Ono što ne želimo da vidi bilo ko, ne treba da delimo. Privatne podatke treba da ostavljamo samo ako smo potpuno sigurni da je servis bezbedan i pouzdan. Ako pri tome nismo lakoverni i ne nasedamo na ponude koje zvuče nerealno, ne treba da se plašimo digitalnog sveta.
Ostavi komentar