Više od stvarnosti

Pogledaj sve kategorije

2010 - Jun - 06

Pretpostavljam da je pojam „augmented reality“ (eng. uvećana, proširena stvarnost) još uvek relativno nepoznat širem krugu čitalaca, premda se i u našoj zemlji u poslednje vreme intenzivno koristi, pogotovo u krugu korisnika naprednih pametnih telefona i drugih mobilnih uređaja. Budući da se očekuje da ovaj pojam, njegova skraćenica „AR“, kao i sve moguće primene koncepta proširene stvarnosti veoma brzo počnu da pune medije svih vrsta, možda je pravo vreme da mu posvetim malo pažnje.

Augmented reality označava tehnologije koje omogućuju direktan ili indirektan pogled na fizički svet tako da su neki elementi tog pogleda unapređeni ili prošireni informacijama ili slikama koje generiše računar. Naravno, da biste realnost mogli da vidite „uvećanu“, neophodno je da je gledate kroz neko pomagalo – najčešće kameru i ekran uređaja ili specijalne naočare koje u sebi imaju elektronske komponente. Poenta je u najvećem broju slučajeva da se sve ovo odigrava u realnom vremenu i da informacije koje dobijate zavise od vaše lokacije i objekata u stvarnom svetu, a podaci se mogu preuzimati sa Interneta ili nekih specifičnih izvora. Osim pukog predstavljanja informacija, sve se ozbiljnije radi i na mogućnostima interakcije sa korisnikom.

Najjednostavniji i trenutno najviše zastupljen primer su aplikacije za smartphone aparate koji koriste GPS navigaciju i digitalni kompas da odrede lokaciju i smer u kome je korisnik okrenut. Ako usmerite foto kameru na telefonu prema nekom objektu (npr. spomenik), na ekranu ćete videti ono što kamera snima, ali i dodatne informacije o tom objektu preuzete sa Internet servisa. Ovi podaci mogu uključiti tekst, ali i fotografije, pa čak i video zapise. Druga sve popularnija implementacija augmented realityja su reklamni oglasi gde na papiru časopisa ili ekranu računara postoji određena sličica, najčešće bez posebnog značenja. Međutim, ako prema njoj usmerite telefonsku kameru, na displeju aparata ova slika „oživljava“ i postaje trodimenzionalna reprezentacija objekta koji se reklamira. Sve se češće ove tehnologije koriste i pri razvoju računarskih igrica, mada su za ozbiljniju primenu neophone posebne kompjuterizovane naočare. Vojna industrija već duže vreme, pogotovo u vazduhoplovstvu, primenjuje koncept proširene stvarnosti i neke srodne grane, a edukacija je sledeća bitna oblast u kojoj će, siguran sam, mogućnost da se verno i gotovo „opipljivo“ predstave neke pojave i predmeti iz korena promeniti način pristupa.

Primene „augmented reality“ koncepta su brojne i još uvek neistražene. Premda se za sada najčešće koristi u industriji zabave, mobilnih tehnologija i marketinga, mislim da će veoma brzo pronaći i svoju poslovnu primenu. Već sada postoje implementacije u zdravstvu, gde se lekarima pri komplikovanim hirurškim zahvatima prikazuju dodatne informacije u vidnom polju, a slično je i sa nekim drugim kompleksnim zahvatima u ostalim industrijama. U arhitekturi se, na primer, može omogućiti da u realnom prostoru, unapređenjem stvarnosti, „vidite“ objekat koji još uvek ne postoji. Pored toga, trenutno se radi i na omogućavanju virtuelnih konferencija, sastanaka na kojima učesnici, slično kao kod primene holograma, mogu da „sede“ u istoj prostoriji iako su fizički udaljeni hiljadama kilometara. U svakom slučaju, u kom god da se pravcu bude kretao razvoj ovih tehnologija, može se slobodno reći da stvarnost uskoro neće biti ista.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.