Analogni otpad

Pogledaj sve kategorije

2009 - Jun - 14

U momentu kada ovo pišem, u SAD se odigrava konačna faza potpunog prelaska sa analogne na digitalnu televiziju. Naime, američki kongres je doneo zakon po kome se od 12. juna 2009. godine ukida svaka vrsta analogne televizije. Kao najvažniji razlog za ovu promenu, barem zvanično, navodi se javna bezbednost, odnosno čistiji etar za potrebe komunikacije policije, hitne pomoći i ostalih javnih službi. Sa druge strane, građani će dobiti bolju sliku, više kanala i bogatije prateće sadržaje.Ovo za nas ne bi bila značajna vest da događaj sa sobom ne nosi i jednu opasnost po planetu na kojoj živimo – pojavu novih količina elektronskog otpada.

Očekuje se, tačnije dešava se u prethodnih nekoliko meseci, ogroman porast količine elektronskog otpada (e-otpad, eng. e-waste) nastalog zamenom starih analognih televizora novijim uređajima. Eksperti ono što se događa čak nazivaju “cunamijem elektronskog otpada” nezapamćenih razmera, a stare televizore ocenjuju kao jedan od najvećih zagađivača. Prosečna masa TV aparata je 4 kilograma, od čega najveći deo odlazi na olovo i teške otrovne metale kao što su barijum, kadmijum i hrom. U najboljem slučaju opasni materijali čine polovinu mase uređaja, pa ako pomnožimo ovu brojku sa oko 100 miliona, koliko se procenjuje da trenutno postoji analognih televizora, dobijamo dvesto hiljada tona opasnog materijala koji zahteva odgovarajuće odlaganje i reciklažu.

Naravno, država je učinila mnogo toga da spreči nepravilno odlaganje e-otpada nastalog ovom promenom. Strogo je zabranjeno bacanje televizora u otpad, promovišu se i pomažu kompanije koje obezbeđuju recikliranje, a neki proizvođači televizora nude i otkup starih modela, često uz odgovarajuću naknadu ili popust za kupovinu novog aparata.Na žalost, sve ovo najčešće nije dovoljno i jednako primenjivo u svim saveznim državama, pa su “zeleni” aktivisti ozbiljno zabrinuti. Međunarodna grupa koja prati i kontroliše pravilno recikliranje i odlaganje e-otpada uvela je poseban sertifikat “e-Steward” za kompanije koje se na pravilan način odnose prema recikliranju elektronskog smeća. To znači da ga ne spaljuju, deponuju ili izvoze, već da delove rastavljaju i sortiraju prema vrsti materijala koji se kasnije ponovo koristi.

Prema predviđanjima stručnjaka za zaštitu životne sredine, veliki broj starih televizora završiće kao polovna roba na tržištima manje razvijenih zemalja Južne Amerike, Azije i Afrike, što dodatno globalizuje problem. Na koji način će veliki deo tih aparata koji se pokažu neisprvnima biti odložen veliko je pitanje, ali je sigurno da će najmanje brige biti posvećeno očuvanju okoline. Premda nas ne dotiču direktno, događaji vezani za prelazak sa analogne na digitalnu televiziju treba da budu još jedan podsetnik na važnost zaštite životne sredine, potrebu ulaganja u sisteme za reciklažu i edukaciju stanovništva za pravilno postupanje sa elektronskim otpadom. Ovako drastična tehnološka promena teško da će se desiti u Srbiji, ali već sada sve više ljudi zamenjuje stare TV aparate i druge elektronske uređaje novima. Ako tome dodamo i činjenicu da je u prethodnoj deceniji usled kriza i ratova veoma malo ulagano u obnovu kućnih aparata koji sada konačno otkazuju, jasno je da se i kod nas pojavljuju, ako već ne cunamiji, ono svakako talasi e-otpada. Uostalom, koliko često zateknete stari televizor pored kontejnera? Mislite o tome.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.