Guglanje ili kuglanje

Pogledaj sve kategorije

2008 - Feb - 17

Na ovom mestu prošle nedelje mogli ste da pročitate zbog čega je Microsoft ponudio basnoslovnu sumu novca za kupovinu pretraživača Yahoo (ukoliko ste propustili ovu priču, možete pogledati blog). Tada sam napomenuo da je jedan od razloga za ovakav potez pokušaj ublažavanja dominacije koju na polju Internet servisa i onlajn oglašavanja ima kompanija Google. Kako to da jedan Internet pretraživač koji tek treba da navrši deset godina postojanja predstavlja toliku pretnju za giganta poput Microsofta, na koji način je Google postao to što je danas i koji njega izazovi očekuju pokušaću barem delimično da razjasnim u redovima koji slede.

Da se odmah razumemo – Google uopšte nije mala firma. Sa gotovo 17000 zaposlenih, prometom od preko 16 i zaradom od 4 milijarde dolara godišnje, njegova tržišna vrednost je oko 23 milijarde dolara. Google su, slično kao i Yahoo, osnovala dva studenta post-diplomca, Lari Pejdž i Sergej Brin, uz ideju da nikada ne postanu klasična kapitalistička kompanija i nezvaničnim sloganom “ne budimo zli”. To dokazuju njihov filantropski rad i odnos prema zaposlenima koji ih godinama svrstava u najpoželjnije mesto za rad, ali postoji i nekoliko afera i situacija u kojima ih je tržišna borba ipak naterala da pokažu zube i prekrše sopstvena pravila. Primedbe koje se mogu čuti tiču se pre svega zaštite privatnosti podataka, cenzurisanja i autorskih prava. U početku su pokretači kompanije samo želeli da naprave relevantniji i precizniji sistem za pretragu Interneta jer su postojeći davali jako mnogo nekorisnih rezultata, bilo ih je lako “prevariti” pri kreiranju stranica ili “potkupiti” zakupljivanjem oglasa. Njihovo rešenje podrazumeva, grubo govoreći, da je za rangiranje nekog veb sajta osim sadržaja bitno i sa kojim lokacijama je on povezan linkovima, pošto se pretpostavlja da je sajt “u dobrom društvu” i sam dobar. Naravno, vremenom je njihova mašina za pretragu usavršavana, uključujući i obraćanje pažnje na semantiku HTML koda, kontekst sadržaja itd. Od mnogo kriterijuma za rangiranje neke stranice na Googleu, svega je nekoliko poznato, dok su ostali poslovna tajna. Korisnici su ubrzo prihvatili Google zbog njegove brzine rada i pouzdanosti, pa je kompanija bez problema prebrodila pucanje takozvanog “dot kom balona”. Osnovni izvor prihoda za Google je oglašavanje na Internetu koje su oni razvili u komplikovani sistem prikazivanja i naplate. Budući da su na vreme razumeli da je Internet medij budućnosti i da će ubrzo sve biti “onlajn”, među prvima su pokrenuli brojne besplatne servise poput Gmail sistema za elektronsku poštu, Google Eartha za satelitski prikaz mapa sveta, Docs & Spreadsheets onlajn office paketa i mnogih drugih. Pored toga, kupili su od originalnih vlasnika nekoliko kompanija, od kojih su najpoznatije Blogger, platforma za objavljivanje blogova i YouTube servis za razmenu video fajlova. Sledeći veliki front za ovu kompaniju je mobilna telefonija jer su procene da će tržište mobilnog oglašavanja biti vredno 11 milijardi dolara do 2011. godine. Neki analitičari tvrde da će ovo ujedno biti i sledeći veliki izazov i pretnja po stabilnost kompanije koja je više puta dokazala da ima jasnu viziju i mnogo hrabrosti.

Kako god bilo, tek Googleu je uspelo ono što mnogo većim kompanijama sa mnogo dužim stažom nije – postao je pojam koji je ušao u gotovo sve engleske rečnike, a odomaćio se i u mnogim drugim jezicima. Izrazi “guglati” ili “izguglati” za svetsku populaciju Internet korisnika imaju značenje početka krstarenja Mrežom, pronalaženja korisnih informacija i onog mističnog momenta kada ulazite u ogromni neistraženi virtuelni svet sajber prostora. Bitno je samo da zbog silnog guglanja ne zaboravite na lepe stvari u fizičkom svetu i značenja reči kao što su kuglanje i slične.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.