pratite me na:
Već neko vreme na listi nedoumica ljubitelja pokretnih slika, kupaca audio i video opreme i korisnika računara u svetu postoji još jedna stavka – Blue Ray ili HD DVD format? Naime, kapacitet DVD diska od 4,7 gigabajta (odnosno 8,5 GB kod dvoslojnih diskova) više nije dovoljan za smeštaj narastajućih količina kompjuterskih podataka i multimedije u visokim rezolucijama. Premda se DVD koristi već skoro 15 godina i svojevremeno je doneo revoluciju obezbeđujući više od 6 puta veći kapacitet u odnosu na klasični CD, čini se da je došlo vreme za njegovu zamenu, pa se sada već i kod nas u prodavnicama mogu naći uređaji koji podržavaju jedan od dva nova formata.
Slično kao što smo kod video kaseta imali borbu između VHS-a i Betamaxa, tako su se sada sukobile kompanije koje podržavaju DVD formate velikog kapaciteta. HD DVD su razvili Toshiba i NEC uz potporu još nekih kompanija, a podršku su dali i Microsoft, Sanyo, RCA, Kenwood, Intel i drugi. Osnovna ideja je bila da se proizvede DVD velikog kapaciteta korišćenjem nove vrste laserskog čitača, takozvanog plavog lasera, koji omogućuje “gušći” zapis i kapacitet od 15 ili 30 GB. Direktnu potrebu za razvojem nove tehnologije izrodio je razvoj televizije visoke rezolucije (HDTV) i potreba da se takvi sadržaji snimaju i prenose na nekoj vrsti medija. Otprilike paralelno sa razvojem ovog standarda, Sony je pokrenuo sopstveni projekat koji takođe koristi plavi laser. Oni su uspeli da postignu kapacitete od 25 i 50 GB, ali su plejeri, pa i oni najpristupačniji, nešto skuplji od HD DVD ekvivalenata. Među firmama koje promovišu i podržavaju ovaj format nalaze se i Sony, Pioneer, Philips, Panasonic, Sharp, Samsung i LG.
Zanimljivo je da su se prvi komercijalni uređaji koji podržavaju nove formate pojavili u 2006. godini, nekoliko godina nakon početka rada na razvoju. Takođe je interesantna, a za čitaoce verovatno i korisna, informacija o podeli igračkih konzola gde Sony Playstation 3 poseduje podršku za Blue Ray, a Microsoft Xbox 360 ima sposobnost reprodukcije HD DVD diskova kao opcioni dodatak. Takođe, u svetu postoje razne hibridne varijate koje predstavljaju prelazno rešenje. Combo disc i Twin disc omogućuju istovremeno smeštanje i HD DVD i običnih DVD zapisa na jedan disk kako bi korisnici koji ne poseduju HD DVD uređaj mogli bez problema da gledaju filmove. Slično, THD (Total Hi Def) dvostrani diskovi funkcionišu tako što je HD DVD zapis na jednoj, a Blue Ray na drugoj strani.
Imajući na umu iskustvo prethodnih “ratova formata” da ovakvi sukobi štete svim zainteresovanim stranama, kompanije su pokušale da situaciju razreše što je brže moguće. Do početka ove godine konkurenti su bili poprilično izjednačeni, ali su na neki način presudli filmski studiji koji su se velikom većinom (oko 70%) odlučili da svoje naslove izdaju uglavnom u Blue Ray formatu. Iako se i dalje izdaju i proizvode HD DVD naslovi i uređaji, možemo reći da je rat okončan i da je Blue Ray pobedio, pogotovo nakon zvanične vesti da Toshiba, najveći proizvođač i tvorac HD DVD standarda, odustaje od dalje produkcije i prelazi na Blue Ray. E sad, budžeti domaćih korisnika nisu toliki da mogu da omoguće rani prelazak na nove tehnologije, a pri tome praktično ne postoje domaća izdanja u ovim formatima, pa je sreća u nesreći što oni koji kod nas odluče da pređu na visoku rezoluciju neće imati nedoumicu.
Ostavi komentar