Informacione tehnologije u službi razvoja

Pogledaj sve kategorije

2010 - Apr - 18

Prošle sam nedelje imao čast i zadovoljstvo da kao predstavnik naše privrede prisustvujem drugom po redu forumu za Latinsku Ameriku u organizaciji Svetskog Ekonomskog Foruma. Interesantno i pomalo neočekivano za sve koji nisu poznavaoci lokalnih prilika, skup je ove godine održan u Kolumbiji, zemlji kod nas poznatoj isključivo kao centar proizvodnje i krijumčarenja narkotika. Ipak, u poslednjih nekoliko godina ova država je postigla značajan politički i ekonomski napredak, pa se oko 500 vodećih ličnosti svetske i južnoameričke ekonomije i politike okupilo u gradu Kartageni na obali Karipskog mora.

Kao član radne grupe za razvoj informatičko-tehnološke strategije u zdravstvu Latinske Amerike, u tri dana koliko je forum trajao imao sam brojne sastanke sa predstavnicima privrede, državnog i javnog sektora Kolumbije i drugih zemalja iz ovog dela sveta. U našoj delegaciji bio je i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji je, primetio sam, izuzetno poznat i cenjen u političkim krugovima latinoameričkih država jer nije bilo predsednika sa kojim se nije pozdravio. Razgovori su uglavnom bili vezani za informacione tehnologije i načine na koji one mogu da pomognu boljem životu ljudi. Osnovni problem sa kojim se oni susreću tiče se ogromnih teritorija koje su slabo ili nikako pokrivene infrastrukturom. Lokalno stanovništvo nema adekvatnu lekarsku zaštitu niti pristup lekovima i osnovnim načinima prevencije zaraznih bolesti. Upravo u informatičkim tehnologijama države vide spas za nerazvijena područja. Zemaljske telefonske linije veoma su slabo razvijene, ali je zato sistem mobilne telefonije moguće mnogo brže i jeftinije uvesti, a onda i sva druga rešenja bazirati na mobilnim tehnologijama budući da su telefoni pristupačniji od računara. Dobar primer je jedna meksička kompanija koja omogućuje da lekar osnovnu dijagnozu pacijenata uspostavlja telefonom, uz mesečno zdravstveno osiguranje koje košta samo pet dolara.

Zemlja domaćin poslužila je kao dobar primer odlične strategije u ovom pravcu. Donešen je nacionalni ICT plan, u skladu sa tim postoji Ministarstvo informacionih tehnologija, imaju centralni registar stanovništva, razvijaju glavni infrastrukturni pravac, a izlaz iz siromaštva vide u modernim tehnologijama. Odličan pokazatelj uspeha jeste podatak da je pre pet godina samo 5% populacije imalo pristup Internetu, dok se ta brojka danas popela na zavidnih 60 procenata. Ono što Kolumbiji i drugim državama regiona nedostaje su obrazovani kadrovi u ovoj oblasti, pa odvajaju značajna budžetska sredstva za razvoj namenskih obrazovnih centara. Otuda i izjava predsednika Kolumbije da je edukacija strateški cilj kontinenta. U međuvremenu, otvara se prostor za saradnju. U razgovoru sa predstavnicima brazilske kompanije T-Systems, firme ćerke Deutche Telekoma, saznao sam da bi oni bili veoma zainteresovani za usluge naših inženjera, pogotovo u oblastima najsavremenijih rešenja poput cloud computinga i storage sistema.

Iskustvo iz Kolumbije još je jedan povod za podsećanje u kojoj meri informacione tehnologije mogu da pomognu razvoju društva i ubrzaju otklanjanje jaza između najbogatijih i najsiromašnijih. Premda je Srbija u boljoj poziciji od većine latinoameričkih država, moramo mnogo toga da uradimo ako želimo da uhvatimo korak sa razvijenim Zapadom. Za primere u kojima jasna državna IT strategija može veoma brzo da urodi plodom ne moramo da „potegnemo“ čak na drugi kontinent – oni postoje i u regionu i širem okruženju. Sa druge strane, iskoristio sam priliku da posetim tri škole u Kartageni i uverio se da svi đaci u učionicama ispred sebe imaju računare. E, ako su već po svemu u zaostatku, to je nešto zbog čega sam bio ljubomoran na Kolumbijce.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.