Inteligentne mašine

Pogledaj sve kategorije

2016 - May - 19

Ove godine navršavaju se dve decenije od kada je kompjuter prvi put uspeo da pobedi tada aktuelnog svetskog šampiona u šahu Garija Kasparova. Te 1996., IBM računar konstruisan specijalno za ovu priliku, nazvan „duboki plavi“ (eng. deep blue), ipak nije uspeo da dobije ceo meč koji se igrao u šest partija, ali je to pošlo za rukom njegovoj unapređenoj verziji već naredne godine. Bila je to svojevrsna prekretnica u razumevanju sposobnosti računara da, pored pukog izvođenja masovnih računskih operacija, na neki način kreativno „razmišljaju“.

Razvoj veštačke inteligencije ubrzan je u prethodnih dvadeset godina, u čemu je značajno pomogla popularizacija interneta i pametnih mobilnih uređaja. Grubo govoreći, rekao bih da postoje dva osnovna pravca, tesno povezana i isprepletena. Jedan se odnosi na rešenja koja su već u svakodnevnoj primeni, poput virtuelnih pomoćnika na telefonima koji razumeju pitanja i pružaju odgovore prirodnim jezikom. Drugi deo razvoja odigrava se u pozadini, a tiče se osmišljavanja algoritama i sistema koji simuliraju mehanizme u ljudskom mozgu, sve do molekularnog nivoa. Rešenja iz prve grupe direktna su posledica napretka u ovoj drugoj, premda većina ljudi ne razmišlja o svom telefonu ili računaru kao obliku veštačke inteligencije.

Pobeda softvera nad čovekom u logičkim igrama sama po sebi, naravno, nije cilj, ali je odličan način za popularizaciju i skretanje pažnje na ovu oblast. Mnogo interesantnija jeste mogućnost računara da kombinuju sirovu snagu višestruke obrade podataka i matematičkih proračuna sa sposobnošću izvođenja zaključaka i donošenja odluka. U slučaju predviđanja klimatskih promena, socioloških fenomena i drugih pojava koje zahtevaju nezamislivo kompleksnu analizu, blagodeti po čovečanstvo od veštačke inteligencije bile bi višestruke.

 
Nedavno je Guglova „AlphaGo“ aplikacija uspela da ostvari pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri Go nad višestrukim svetskim šampionom, koristeći posebne veštačke neuronske mreže za „učenje“. Premda je ovo dobra prilika da se obeleži dvadesetogodišnjica prvog trijumfa računara u misaonim igrama, postavlja se i pitanje negativnih implikacija nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije. To je već posebna tema o kojoj sam ranije pisao, a kojoj ću se sigurno ponovo vraćati u budućnosti.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.