Sam svoj taksista

11.
apr
kategorija: Internet, IT industrija komentari (0)

Blic, 11.4.2010.

Mnogi se čitalac sigurno seća početka osamdesetih godina prošlog veka, kada je usled nestašice benzina bio uveden takozvani „par-nepar“ sistem. Naime, parnim danima mogli su da se voze samo automobili čije registracije završavaju parnim brojem, a neparnim danima obrnuto. Praktična posledica ovakvog metoda štednje bilo je to što su se kolege, komšije i prijatelji organizovali tako da jedni druge prevoze do radnog mesta i u drugim prilikama. Naravno, ovaj sistem imao je i mnogo mana, ali pokazuje da postoje načini da se lični prevoz nekako optimizuje i učini efikasnijim.

E sad, ono što smo mi znali i koristili još tada, u poslednjih nekoliko godina postaje sve aktuelnije u svetu. Naime, rast cena nafte i derivata, uz potrebu za očuvanjem prirodnih resursa i smanjenjem zagađenja čovekove okoline, doveo je do logičnog pitanja da li je neophodno da se milioni ljudi u Evropi i Sjedinjenim Državama svakog dana voze sami u svom automobilu i na taj način uništavaju planetu, stravajući još pri tome i nepodnošljive gužve u saobraćaju. U mnogim zemljama postoji apel da ljudi, gde god je to moguće, putuju zajedno i da koriste javni prevoz ako su u prilici. Takođe, funkcionišu i neki servisi na Internetu koji vam omogućuju da pronađete osobe u vašoj okolini koje svakodnevno voze na nekoj relaciji i da se sa njima povežete kako bi vas povezli.

Nedavno je predstavljeno jedno zanimljivo rešenje koje bi moglo iz korena da promeni način na koji se ljudi prevoze, uz značajne ekološke i ekonomske efekte. Radi se o sistemu nazvanom Flinc koji je nastao kao projekat grupe nemačkih studenata i profesora. Ideja je da bude iskorišćen trend popularizacije naprednih pametnih mobilnih telefona, cloud computinga i GPS sistema za geografsko lociranje i navigaciju, uz zanimljiv poslovni model. Cilj je kreiranje dinamičkog deljenja vožnje (eng. Dynamic Ridesharing) koji funkcioniše automatski, a svi učesnici imaju ekonomski interes. Tipičan scenario bio bi sledeći. Najpre, vozač koristi GPS uređaj (povezan za Flinc sistemom) i u njega unese svoju rutu. Potencijalni putnik na svom smartphone uređaju obeleži svoju poziciju, destinaciju i vremenski period u kome mu je potrebna vožnja. Pozadinski sistem na Internet serverima preračunava sve zahteve i šalje listu dostupnih vozača putniku. Putnik na osnovu te liste bira onoga ko mu najviše odgovara. Izabrani vozač na svom GPS uređaju dobija lokaciju putnika i navigaciju do njega. Kada putnik potvrdi vožnju, Flinc sistem vrši naplatu sa računa putnika na račun vozača, bez potrebe za razmenom gotovine. Pri tome je cena vožnje izračunata na osnovu pređenog puta i potrošnje goriva, te je mnogo jeftinija nego da je putnik koristio taksi.

Sistem koji sam opisao nije jedina ideja kako da se savremene informacione tehnologije stave u službu efikasnijeg saobraćaja i rešavanja problema ličnog transporta. Na žalost, nije realno da će se ovakva rešenja u praktičnu primenu uvesti brzo. Posebna je priča koliko će slični sistemi postati standard i obezbediti neku vrstu garancije lične bezbednosti korisnicima. Jedini način da se to postigne je aktivnije uključivanje državnih institucija u ovakve projekte. Probleme zagađenja i saobraćajnih gužvi imamo i u većim gradovima Srbije, pa bi možda, pored već uvedenih parking zona sa ograničenim vremenom parkiranja (gde su opet mobilne tehnologije omogućile jednostavno plaćanje SMS porukama), vredelo razmisliti o nekim dodatnim inovativnim rešenjima. Uostalom, kao što sam rekao na početku teksta, mi izvesna iskustva sa optimizacijom saobraćaja već imamo.