Čitav svet je nedavno pratio uspon Feliksa Baumgartnera na neverovatnih 40 kilometara. Ovoga vikenda desiće se još jedno penjanje, možda podjednako važno, ali na mnogo manju visinu i uz neznatnu publiku. Put stepenicama do vrha jedne zgrade u Čikagu vodi preko 103 sprata i, premda popriličan napor, za većinu ljudi ne predstavlja naročiti uspeh. Međutim, za osobe sa posebnim potrebama ovakav podvig do sada je bio nemoguća misija.
Zak Vauter, koji je u saobraćajnoj nesreći ostao bez jedne noge, pokušaće da se popne na pomenutu zgradu korišćenjem posebne proteze kojom je moguće upravljati snagom misli, na sličan način kao što to čine osobe sa zdravim nogama. Protezu i prateći sistem razvio je čikaški Centar za bioničku medicinu, a u tim su uključeni inženjeri, programeri, lekari i fizioterapeuti. Medicinski zahvat je uključivao i prepovezivanje nervnih završetaka koji su upravljali amputiranom nogom. Koleno i članak na protezi sadrže motore koji su međusobno povezani i mogu da „protumače“ Zakovu nameru kada želi da ustane ili da se penje uz stepenice. Veštačka noga čak poseduje i posebne senzore koji mogu da detektuju teturanje i automatski koriguju ravnotežu osobe koja je koristi.
Ovo je samo jedan od primera napretka u medicini koji omogućuju informacione tehnologije i savremena nauka. Sličnih inicijativa ima mnogo širom sveta. Komercijalni modeli naprednih proteza koje gotovo u potpunosti mogu da nadomeste funkcije zdravih organa uveliko su dostupni, a svaka sledeća generacija donosi značajna unapređenja. Prodor u pravcu povezivanja sa nervnim sistemom i upravljanja snagom misli predstavljaće neverovatnu promenu za osobe sa posebnim potrebama i njihov život učiniti neuporedivo lakšim i lepšim.
Zanimljivost: Oskra Pistorius, svetski rekorder u trčanju na 100 metara za osobe sa posebnim potrebama samo je sekund i po sporiji od Usaina Bolta.
Ostavi komentar