Nema besplatnog ručka

Pogledaj sve kategorije

2010 - Aug - 08

Neželjena elektronska pošta poslata na milione adresa, takozvani „spam“, jedan je od prvih Internet pojmova koji nauče novi korisnici, iz prostog razloga što broj takvih poruka raste iz dana u dan i preti da dovede u pitanje svrhu ovog načina komunikacije. Srećom, razvijeni su tehnički sistemi za sprečavanje prijema spam poruka, najčešće uvođenjem filtera na neke ključne reči i fraze, kao i kreiranjem crnih lista adresa sa kojih takav e-mail dolazi. Spam najčešće sadrži reklamne poruke koje jesu opterećujuće, ali su poprilično bezazlene. Postoji, međutim, i mnogo opasnija pošta, koja je zbog forme „običnog“ pisma i rečnika koji se u njemu koristi čak teža za detekciju i automatsko otklanjanje.

Govorim o e-mail prevarama kod kojih je cilj da primaoca – slatkorečivim, naizgled iskrenim obraćanjem i ponudama koje zvuče veoma primamljivo – ubede da na poruku odgovori, dostavi svoje lične podatke, uplati odgovarajuću sumu novca na neki račun i slično. Jedna od najvećih takvih prevara nastala je početkom milenijuma, kada su kružile poruke u kojima vam se obraća premijer (ili ministar finansija u nekim verzijama) jedne afričke zemlje. Zbog ekonomskih sankcija, oni traže nekoga ko bi bio spreman da im pomogne da, za basnoslovnu nadoknadu, nekako izvuku ogromne količine novca. Obično je traženo da prevareni uplati neku sumu za transfer ili oslobađanje sredstava. Krajem 2002. godine uhapšeno je desetak španskih, britanskih i nigerijskih državljana koji su bili uključeni u ovaj zločin, a procenjeno je da su stotine ljudi naseli na prevaru i bili ojađeni za ukupno gotovo 20 miliona američkih dolara. Zanimljivo je da su slične poruke nastavile da kruže i nakon toga, ali su se pojavile i neke nove „šeme“. Tako se, na primer, često očekuje od vas da uplatite neki iznos kako bi vam bila uručena bogata nagrada koju ste osvojili u međunarodnoj nagradnoj igri. Drugi tip prevare deluje još „uzbudljivije“ – predstavlja vam se radnik banke koji zna za račun na kome su milioni evra, a čiji su vlasnik i cela porodica poginuli u avionskoj nesreći. Pošto nema naslednika, vi treba da se predstavite kao bliski rođak, ali pre toga morate da pošaljete svoje lične podatke. Postoje brojne varijacije na ove primere, uključujući i pisma koja vam navodno šalju vaša banka ili neki Internet servis radi provere podataka, ponude za biznis partnerstva i slično. U poslednje vreme, pored personalizacije poruka, one su često na našem jeziku (pa još napisane ćirilicom) kako bi delovale verodostojnije. Srećom, koriste se automatski prevodioci, pa tekst deluje nezgrapno i odmah je sumljiv svakom ko obraća pažnju na poruke koje dobija.

Kao i u slučaju svih ostalih negativnih pojava na Internetu, i ovde su najbolji lek i način za izbegavanje neželjenih posledica permanentna edukacija korisnika i zdravorazumski pristup. Neznanje otvara prostor za neopravdanu paranoju i otpor prema savremenim tehnologijama, a lakovernost vas može dovesti u realnu opasnost da otkrijete svoje privatne podatke ili izgubite novac. Premda su se kreatori ovih prevara izveštili pa poruke zaista deluju ubedljivo, već pri najjedostavnijem kritičkom tumačenju njihovog sadržaja lako možete zaključiti da se radi o zlonamernom pokušaju privlačenja vaše pažnje. Uostalom, kolika je verovatnoća da neko ko poseduje milione evra traži pomoć od anonimnih korisnika Interneta ili da ste učestvovali u nagradnoj igri bez svog znanja? Iako mogućnost za lak način sticanja bogatstva dovodi u iskušenje, ne treba da zaboravimo uzrečicu koja važi u nekim narodima i glasi „nema besplatnog ručka“.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.