pratite me na:
Do sada smo se susretali sa pojmovima virtuelna realnost (VR) i proširena realnost (AR). Prvi podrazumeva mogućnost “pogleda” u računarski generisane trodimenzionalne svetove, najčešće korišćenjem posebnih naočara i dodatne opreme poput rukavica. Proširena realnost je kada svet oko nas gledamo kroz kameru i ekran na pametnom telefonu, ali tako što su na sliku pridodate korisne informacije koje dobijamo putem interneta. I jedna i druga digitalna realnost mogu biti korišćene za zabavu, učenje, sticanje veština ili produktivnije obavljanje radnih i drugih zadataka.
U poslednje vreme sve se više govori o novom vidu sajber stvarnosti. Immersive reality (IR) bismo mogli da prevedemo kao „uranjajuća“ ili „uronjena“ stvarnost, premda mislim da bi duhu našeg jezika više odgovarao pojam „sveobuhvatna“. Radi se o ideji da korisnik bude „uronjen“ u alternativnu realnost tako to će novi svet i iskustva biti direktan proizvod moždane aktivnosti. Budući da se sve što osećamo čulima i doživljavamo kao okruženje zapravo dešava u našem umu koji tumači spoljašnje nadražaje, jasno je da ovaj vid izmenjene stvarnosti kreira najrealniji mogući doživljaj. Da bi to bilo postignuto, koristi se direktna veza između mozga i računara (eng. brain-computer interface, BCI). Premda još u povoju, naučnici očekuju da se ova oblast razvije do mere koja se graniči sa naučnom fantastikom. Primene su najrazličitije – od usvajanja novih znanja neuporedivo brže nego što se to slučaj kod klasičnog učenja, preko lečenja svih vrsta mentalnih poremećaja, do direktne telepatske komunikacije sa bilo kojom osobom na planeti. Ne treba isključiti ni nove generacije video igrica, upravljanje robotizovanim sistemima ili pristup neophodnim informacijama kroz neku vrstu sveobuhvatne proširene realnosti.
Mnogi kritikuju razvoj IR tehnologije i plaše se posledica koje bi njena masovna primena mogla da proizvede. Preterano korišćenje moglo bi izazvati gubitak veze sa realnošću, dok nekontrolisana manipulacija ljudskim umom može da ostavi ozbiljne posledice na zdravlje. Razlog za bojazan zaista postoji, ali kao i u svim drugim slučajevima novih tehnoloških otkrića, stepen opasnosti direktno zavisi od toga na koji način će biti regulisana primena i u kojoj meri će korisnici biti obučeni za pravilno korišćenje. Zloupotreba će uvek biti, a najbolji način da se protiv njih borimo je znanjem.
Ostavi komentar