Znanje i zvanje

Pogledaj sve kategorije

2008 - Jun - 15

Prošlog leta pisao sam na ovom mestu o značaju koji takozvani “ljudski kapital”, odnosno stručni i sposobni zaposleni, imaju za razvoj industrije informacionih tehnologija, a posredno i za opšti ekonomski razvoj naše zemlje. Istakao sam tada i da je potrebno da državne instutucije više porade na tome da kvalitetni kadrovi ostanu u zemlji, kao i da pruže pomoć domaćim IT kompanijama u obezbeđivanju što boljih uslova za rad. Značaj ljudskih resursa i potencijal koji on predstavlja za ravnopravno učešće u globalnoj tržišnoj borbi spomenuo sam i prošle nedelje kada sam govorio o fenomenu autsorsinga. Sada bih želeo da ovaj problem osvetlim iz drugog ugla, odnosno sa pozicije zaposlenih. Ovde je posebno važna svest mladih ljudi o potrebi posedovanja odgovarajućih znanja i veština, kao i permanentne edukacije, usavršavanja i praćenja trendova. Naravno, nisu zanemarivi ni realni uslovi za školovanje i kasniju obuku, kao ni stepen pažnje koju poslodavci posvećuju razvoju svojih kadrova.

Nesumnjivo je da Srbija predstavlja veliki izvor stručnih kadrova i sposobnih mladih ljudi, i to više zbog istraživačkog duha i potrebe za svestranošću i “snalaženjem” nego zbog nekog posebnog kvaliteta školskog sistema. Tačno je da naše škole i fakulteti zahtevaju mnogo više faktografskog znanja i da mnogo dublje izučavaju teorijske postavke, ali je sasvim opravdano pitanje koliko je u savremenom svetu takvo znanje realno upotrebljivo. Uz Internet i druge načine brzog dolaženja do referentnih informacija, stvarno je nebitno da studenti pamte suvoparne brojeve i definicije. U prilog ovoj tvrdnji govore i iskustva u konkretnom radu gde se veliki broj IT stručnjaka nikada nije formalno obrazovao za ovu oblast. Uopšte nije neuobičajeno da sretnete inžinjera mašinstva koji je vrhunski programer, ekonomistu koji se bavi instaliranjem IT infrastrukture ili pravnika koji je konsultant u oblasti primene poslovnih softverskih rešenja. Ono što je bitna osobina svih ovih ljudi jeste želja za znanjem i ljubav prema tehnološkim dostignućima. IT se razvija tolikom brzinom da, ukoliko želite da ostanete u toku i konkurentni, više nije dovoljno da taj posao radite – potrebno je da ga živite i da on postane i vaša profesija i omiljeni hobi. Srećom, reforma obrazovnog sistema, transfomacija državnih fakulteta i sve više privatnih visokoškolskih ustanova značajno utiču na to da imamo mnogo novih kadrova koji su kvaliteno obrazovani “u struci”.

Činjenica je da IT industrija u poslednjih desetak godina predstavlja izuzetno poželjno mesto za rad, najviše zbog naglog razvoja i narastajuće potrebe za kvalitetnim kadrovima. U većini oblasti informacionih tehnologija i telekomunikacija primanja zaposlenih su visoko iznad proseka, a dodatna konkurentnost postignuta je i zbog sve većeg broja autsorsing i stranih kompanija. Ove poslednje su istovremeno nametnule i određene standarde u radu, poštovanje metodologija i procedura. Ovo je jako dobro i za domaće firme, ali i za zaposlene koji zbog velike fluktuacije i čestog menjanja poslodavca “rasejavaju” pozitivna iskustva. Treba, međutim, razumeti da rad u IT industriji istovremeno znači i mnogo napora i odricanja. Više nego u bilo kojoj drugoj oblasti učenje nikada ne prestaje, a često se dešava da morate da aktivno i dovoljno stručno koristite tehnologije koje su se pojavile bukvalno prošlog meseca. Prilika za učestvovanje u kreiranju budućnosti i ravnopravnoj utakmici sa vršnjacima iz razvijenih zemalja već je sama po sebi dovoljna satisfakcija.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.