U poslednje vreme sve češće u raznim situacijama čujem stručnjake iz različitih industrija kako spominju četbotove (eng. chatbot). Uglavnom je tema razgovora način da se unapredi korisnička podrška ili poveća kapacitet usluga koje nude. Radi se, u stvari, o jednom obliku veštačke inteligencije gde je softver sposoban da “razgovara” sa ljudima razmenom tekstualnih poruka. Pri tome se uspešnost četbota meri time koliko je sposoban da zavara sagovornika i predstavi se kao stvarna osoba.
Nije u pitanju nikakva prevara, već način da se unaprede servisi tako što će, prirodnim jezikom, korisniku biti pružena usluga ili pomoć. Osim što ima psihološki efekat jer je čoveku prirodniji osećaj komunikacije sa drugim ljudima nego sa mašinama, značajno je i to što korisnik za pronalaženje rešenja ne mora da pretražuje baze znanja i prolazi kroz dug i zamoran proces otkrivanja problema.
Četbotovi se, kako napreduje razvoj veštačke inteligencije, sve češće koriste za različite namene i potrebe. Osim očigledne – pružanje dvadeset četvoro časovne korisničke podrške, ozbiljna primena je i edukacija. Postoji nekoliko veoma uspešnih primera u kojima učenici pri izradi domaćih zadataka mogu da se “obrate” virtuelnim nastavnicima i postave pitanje vezano za gradivo koje obrađuju. Takođe, učenje stranih jezika jedna je od oblasti gde su četbot rešenja značajno uznapredovala. Još jedna grana primene je u industriji igračaka i video igara gde se koriste za razvoj zapleta scenarija koji nisu pravolinijski i predefinisani, već zavise od odgovora i reakcija igrača. Naravno, rešenja vezana za Internet stvari (Internet of Things) takođe mogu da se oslone na pomoć četbot tehnologije, što je značajno u turizmu gde je praktično nemoguće obezbediti prevodioce za mnogo jezika, i još u celodnevnim smenama.
Na žalost, postoje i zloupotrebe, pa se četbotovi koriste za pokušaje prevara i otkrivanje ličnih podataka na forumima, društvenim mrežama i sistemima za razmenu instant poruka. Zbog toga raste i broj aplikacija čiji je cilj detekcija “identiteta” sagovornika, odnosno otkrivanje da li je sa druge strane linije osoba ili mašina. Dolazi vreme kada ćemo isto pitanje postavljati sami sebi svaki put kada na internetu sa nekim budemo razmenjivali poruke.
Ostavi komentar