Ima li života za mobilne telefone

Pogledaj sve kategorije

2012 - Dec - 09

Pod mobilnim telefonima u naslovu ovog teksta podrazumevam klasične aprate sa takozvanim fabričkim operativnim sistemom, manjim ekranom koji nije osetljiv na dodir i numeričkom tastaturom. Ukratko, mobilne telefone koji nisu “pametni”. I zaista, ako pogledamo ponudu operatera, oglase i reklame, reklo bi se da je mobilnim telefonima kakve smo koristili u prethodnih petnaestak godina “odzvonilo”. Potiskuju ih sve moćniji i pristupačniji pametni uređaji koji su mnogo više od telefona i koji poseduju većinu osobina modernih računara.

Ova promena je značajna iz mnogo razloga i donosi dalekosežnije posledice nego što se to na prvi pogled čini. Ona utiče na celokupno tržište elektronike, na izdavačku, muzičku, filmsku i industriju zabave, menja odnos snaga među vodećim kompanijama, stvara promenu pristupa korisnika servisima na internetu, ukida potrebu za jednim delom funkcionalnosti komjutera utičući indirektno i na njihovu prodaju, dok istovremeno otvara nova polja za razvoj softverskih rešenja. Praktično je nemoguće proniknuti u sve oblasti i aktivnosti koje iz korena menja pojava i popularizacija pametnih mobilnih telefona.

Međutim, koliko god izgledalo da su “smartphone” uređaji sveprisutni, statistika govori da su još uvek relativno malo zastupljeni. Procena je da ih na svetu u ovom trenutku ima oko jedne milijade, naspram čak 6 milijardi klasičnih mobilnih telefona. Ipak, odnos snaga mnogo ilustrativnije pokazuju podaci o rastu broja pametnih uređaja. Između 2009. i 2011. prodaja je porasla više od 4 puta, odnosno na oko 450 miliona aparata. U SAD je negde od februara ove godine broj pametnih telefona i zvanično veći od broja klasičnih, pa je sada odnos 55% naspram 45%. Jedina uteha za ljubitelje dobrih starih klasičnih telefona je činjenaca što nakon tih famoznih 50 procenata rast prodaje počinje da usporava i stagnira.

Zanimljivost: Još 2010. godine pristup internetu putem mobilnih telefona u 20 najrazvijenijih zemalja sveta bio je veći nego korišćenjem računara u odnosu 400 naspram 300 miliona konekcija.

Komentari

  1. David says:

    Zapravo je razvoj Interneta, te svih hardverskih i softverskih rešenja koja ga prate, u poslednjih 20 godina neverovatan. Brzine prenosa informacija su sa kilobajta po sekundi, preko megabajta po sekundi, došle na gigabajte po sekundi. Mobilni telefon je od aparata namenjenog za telefonske pozive i slanje SMS poruka prerastao u mikro računalo.

    Cene spajanja na Internet vezu postaju sve niže i niže, te je realno za očekivati kada se dostigne kritična masa korisnika, da će pristup Internetu postati besplatan. To će imati za posledicu konstantnu online prisutnost, za razliku od sadašnjeg offline/online moda.

    Nekako se u svom tom razvoju brzinom geometrijske progresije, zaboravilo na krajnjeg korisnika, koji nije informatički evoluirao tom istom brzinom. Umesto da industrija ostvari edukativnu komunikaciju sa korisnicima te zadovolji njihove stvarne potrebe i očekivanja, ona im vrlo perfidnim korišćenjem marketinga nameće rešenja, od kojih oni nemaju upotrebnu vrednost. Za očekivati je da ćemo uskoro na tržištu imati “fejsbuk” predefinirane laptope, računala kao šta je već primetan trend na “smartphone” aparatima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.