Lovci u mutnom

Pogledaj sve kategorije

2008 - Jan - 13

Ima tome već neko vreme kako sam na ovim stranicama pisao o neželjenoj elektronskoj pošti, takozvanom spamu, kao jednoj od pojava koje ugrožavaju normalnu upotrebu Interneta i stvaraju probleme korisnicima širom planete. Ovih dana u svetu je sve značajniji još jedan takav fenomen, nazvan “fišing” (eng. Phishing). Napredak koji je prošle godine postignut na polju elektronske trgovine i onlajn plaćanja, ali i sve veći broj građana koji upotrebljavaju sisteme za elektronsko bankarstvo, aktuelizuje ovu pojavu i u našoj zemlji. Kao i uvek kada se radi o negativnim pojavama vezanim za savremene tehnologije, nedostatak edukacije stvara prostor za paranoju, mali broj loših primera se prepričava do u beskraj, a kod stanovništva se nepotrebno stvara otpor prema nečemu što im bitno olakšava svakodnevne aktivnosti. U ovom konkretnom slučaju, malo znanja i pažnje može gotovo u potpunosti da otkloni svaku potencijalnu opasnost.

Ako ste pomislili da fišing, naziv ove pojave, ima veze sa ribolovom premda se drugačije piše (ribolov se na engleskom izgovara kao fišing, a piše “fishing”), onda ste potpuno u pravu. Radi se, naime, o nekoj vrsti slenga koji je verovatno inspirisan starom kovanicom “phreaking” (od “phone” i “freak”), nazivom za supkulturu ljudi koji su se bavili eksperimentisanjem sa telekomunikacionim sistemima sredinom prošlog veka i koji važe za pretače kompjuterskih hakera. Govorimo dakle o pecanju, ali onom u kome smo svi mi lovina koja treba da zagrize mamac i oda poverljive lične podatke poput broja bankarskog računa, korisničkog imena i lozinke, broja kreditne kartice i slično. Kao mamac se koristi elektronska pošta sa porukama u kojima se od vas očekuje da odgovorite slanjem svojih podataka radi navodne provere, veb lokacije koje izgledom podsećaju na prave sisteme elektronskog bankarstva ali to nisu, lažne onlajn prodavnice koje nude jako povoljne cene, prijateljstva na sistemima za razmenu instant poruka iza kojih se krije zla namera itd.

Kao što sam rekao na početku teksta, najbolji način za borbu protiv fišinga je edukacija korisnika i njihovo poštovanje elementarnih pravila ponašanja na Mreži. Kada unosite lične podatke na neki sajt, pogotovo one osetljive, obavezno proverite da li je adresa stranice na kojoj se nalazite identična poznatoj adresi finansijske institucije, onlajan prodajnog mesta ili neke druge ustanove čiji nalog koristite. Ako niste sigurni da je adresa odgovarajuća, radije kontaktirajte tehničku podršku da biste bili potpuno sigurni. Kada dobijete elektronsku poštu u kojoj se od vas očekuje da pošaljete lične podatke ili da potvrdite korisnički nalog, obavezno proverite adresu pošiljaoca, a po potrebi kontatirajte i firmu iz koje je poruka navodno stigla. Takođe, potrebno je da obratite pažnju na sve poruke generičkog tipa, odnosno one koje nisu naslovljene lično na vas, a pogotovo ako vam se u njima nudi siguran dobitak na lutriji, poslovna saradnja koja obećava veliku zaradu i slično. Malo pažnje od strane korisnika najčešće je dovoljno, ali su se u borbu protiv ove pojave uključili i proizvođači softvera, pa sve novije verzije veb brauzera i programa za rad sa elektronskom poštom imaju filtere za fišing. U razvijenim zemljama protiv fišinga se bori i pravni sistem pokretanjem tužbi i drakonskim kaznama, sve je više zakonskih rešenja koja regulišu ovu oblast, a policije imaju ogromne sektore za borbu protiv takozvanog sajber kriminala. O potrebi boljeg zakonskog  regulisanja oblasti informacionih tehnologija kod nas već sam pisao, ali ne treba da zaboravimo da i u virtuelnom svetu važi osnovno pravilo da su pažnja svakog pojednica i prevencija uvek prva i najbolja linija odbrane.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.