Pametna primena pametnih kartica

Pogledaj sve kategorije

2008 - Dec - 07

Ne tako davno pisao sam o RFID tehnologiji (identifikacija pomoću radio frekvencije) i njenoj primeni kod pametnih sigurnosnih kartica. Naravno, ovo nije jedini napredni mehanizam koji se ugrađuje u identifikacione kartice jer je njihova primena višestruka, a ograničenje je samo mašta.

Pametne kartice, ili kartice sa integrisanim kolom (integrated circuit card, ICC) kako se još nazivaju, koriste se sve više i za čuvanje podataka, pa čak i elementarnu obradu istih. Naime, čip koji se u njih ugrađuje, osim za pohranjivanje informacija, može da posluži i za osnovno procesiranje, poput minijaturnog računara. Ovakve kartice su sposobne da prime podatke, da ih obrade i da sistemu za očitavanje predaju izlazne rezultate. Zbog toga se upotrebljavaju za obezbeđivanje sigurnosti i čuvanje podataka u računarskoj tehnici i finansijskom sistemu (kriptografija), kao sredstvo plaćanja u raznim prilikama (od prevoza i parking mesta, do ulaznica i automata za kafu), za identifikaciju korisnika, obezbeđivanje digitalnog potpisa itd. Možemo ih sve češće sresti u formi vozačke dozvole, lične karte, članske kartice, identifikacione kartice zaposlenih, bankarske platne kartice, pa čak i ključa hotelske sobe. Dobra vest je da se uopšte ne radi o preteranoj skupoj tehnologiji, a loša da se kod nas ona i dalje primenjuje u ograničenom broju slučajeva i bez jasne strategije.

Jedan od negativnih primera je beogradski aerodrom gde do sada nije implementiran sistem sigurnosnih RFID kartica, elementarna zaštita u slučaju ovako bezbednosno osetljivog objekta. Umesto toga, i dalje se koriste obične papirne propusnice jednostavne za falsifikovanje. Gradom čak kruži anegdota da je jedan kriminalac sa poternice Interpola nekoliko meseci bez problema prelazio granicu maskiran u člana posade aviona. Dobra vest je da će nove lične karte u našoj zemlji opciono posedovati čip sa mogućnošću unosa svih ličnih podataka i da je uveženo čak četiri i po miliona kartica. Doduše, njihov kapacitet je i dalje nedovoljan za neke napredne funkcionalnosti i dodatne biometrijske informacije poput snimka glasa ili strukture DNK koje se u nekim zemljama uvode kao obavezan podatak kod izdavanja biometrijskih pasoša. Nedavno je iz ministarstava za telekomunikacije i unutrašnje poslove stigla ideja da se lične karte sa čipom koriste i kao elektronski potpis, ali je problem što ugradnja čipa nije obavezna. Takođe je rečeno da će PTT do kraja godine dobiti sertifikat za izdavanje elektronskih potpisa na koji se čeka još od decembra 2004. godine.

Nema potrebe da posebno ističem kolike bi uštede, pojednostavljenja svakodnevnih aktivnosti i podizanje nivoa bezbednosti mogli da budu postignuti ako bismo ovu tehnologiju – u svetu prepoznatu kao jednu od nadolazećih i sa najbržim razvojem – primenjivali ozbiljnije, planski i sistematski. Umesto toga, navešću samo jedan primer iz okruženja. U Hrvatskoj je u toku pilot projekat nazvan “e-Index” gde je klasični studentski indeks zamenjen pametnom karticom sa čipom. Kartica se koristi kao sigurnosni mehanizam za ulazak na fakultete, institute i studentske domove, za praćenje prisustvovanja nastavi, za evidentiranje ocena, pri potpisivanju digitalnih dokumenata studenta, umesto bonova u studenskim menzama i za plaćanje nekih usluga u sistemu akademskih ustanova – od prijave ispita, preko raznih ulaznica, do perionice veša. Verujem da bi i domaći studenti umeli da cene ovakvu pogodnost.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.