pratite me na:
Statistika kaže da sve više ljudi četvrtinu svog radnog vremena provodi čitajući i pišući elektronsku poštu. Premda su u poslednje vreme sistemi za razmenu kratkih (instant) poruka sve više u upotrebi, i-mejl je i dalje osnovni način za komunikaciju, pogotovo u poslovnom svetu gde nosi određenu težinu kao manje-više zvaničan dokument.Tu dolazimo do osnovnog problema. Čini mi se da veoma malo korisnika razmišlja o značaju elektronske pošte i trudi se da poštuje osnovna pravila i etikeciju modernih načina komunikacije. Dok su ljudi pisali pisma na papiru i slali ih poštom upakovane u kovertu, ovom poslu se pristupalo sa mnogo više pažnje. Danas je to, možda i zbog masovnosti upotrebe, postala aktivnost kojoj ne pridajemo naročiti značaj. Mislim da je to pogrešno, i to iz nekoliko razloga.
Jedan od važnijih je to što elektronsko pismo koje pošaljemo mnogo govori o nama samima – u kojoj meri su rečenice promišljene i struktuirane da čitaocu budu jasne i razumljive, da li smo obratili pažnju na odvajanje pasusa i poruku učinili čitljivijom i preglednijom, pa sve do elementarne pristojnosti u oslovljavanju i potpisivanju. Ako nismo sposobni da artikulišemo kratko pismo, kako ćemo artikulisati poslovne ili životne probleme i rešenja?
Drugi aspekt tiče se brige o sopstvenom jeziku. Ne slažem sa onima koji tvrde da su moderne telekomunikacije osakatile jezik, pre će biti da je nepismenost sada samo vidljivija. Ipak, ako se potrudimo da pri pisanju elektronske pošte budemo elokventni i koristimo precizne izraze, to će sigurno uticati na druge da nam odgovore u sličnom maniru. Na taj način ćemo zajedno raditi na očuvanju bogatstva maternjeg jezika, ali i na usavršavanju stranih jezika na kojima pišemo poruke.
Jednako bitna stvar je kako se odnosimo prema informacijama u porukama. Nedavno mi je prijatelj pričao kako je važan posao bezmalo propao jer je neko od učesnika prosledio pismo u kome je u nastavku bila izlistana kompletna interna prepiska sa važnim podacima. Takođe je bitno koga sve uključujete u „konverzaciju“ i na koji način (nije svejedno da li je nekome poruka direktno upućena ili je stavljen na CC). O važnosti naslova (subject) ne želim ni da govorim – u moru poruka koje primim svakako ću pročitati samo one čiji naslov jasno upućuje na sadržaj i važnost. Mislite o tome kada sledeći put budete pisali i-mejl.
Ostavi komentar