Robotska rabota

Pogledaj sve kategorije

2008 - Mar - 16

Rojters je krajem prošlog meseca publikovao zanimljivu vest o istraživanju koje su sproveli stručnjaci univerziteta Sent Luis iz američke države Misuri. Oni su, naime, u tri doma za smeštaj starijih osoba pokušali da uporede odnos stanara prema pravom psu kućnom ljubimcu i AIBO robotu u obliku psa. Ispostavilo se da je efekat na ublažavanje osećaja usamljenosti gotovo identičan, kao i da su se ljudi podjednako emocionalno vezivali za elektronsku napravu kao i za živo biće. Još i više – mnogi penzioneri više nisu zdravstveno sposobni da na odgovarajući način brinu o pravom kućnom ljubimcu, dok sa robotima to nije problem. Ovakvi nalazi samo potvrđuju da je robotika oblast koja će u narednom periodu intenzivno da se razvija, kao i da oduševljenje tehno entuzijasta već pri prvom susretu sa robotima dele i obični korisnici.

Premda je japanski Sony napustio razvoj porodica pomenutog AIBO robota u obliku psa i QRIO čovekolikog robota još 2006. godine, slične koncepte nastavile su da razvijaju mnoge druge kompanije, od kojih je verovatno najpoznatiji Hondin ASIMO robot u obliku astronauta visokog 130 cm sposobnog da hoda, trči i imitira pokrete ljudi. Da bi elektronski uređaj mogao da se nazove robotom mora da poseduje neke osobine i ispunjava određene kriterijume. Najznačajnije su mogućnost registrovanja okoline, neka vrsta kretanja i interakcije i manipulacije sa stvarima oko sebe. Naravno, mora biti programibilan i posedovati određeni nivo veštačke inteligencije, odnosno sposobnosti da donosi odluke i “uči” od situacija u kojima se nalazi. Sam pojam potiče od staroslovenske reči “rabota”, a prvi put se spominje u drami R.U.R. (Rosumovi Univerzalni Roboti) češkog pisca Karela Čapeka.

Široj javnosti, pa i domaćoj, roboti su postali dostupni kao interesantne i pristupačne igračke koje proizvodi kompanija WooWee (ali i neke druge). Njihovi Robosapien, Roboreptile, Robopanda, Roboquad, Homersapien i drugi modeli izuzetno su popularni, a sposobni su da vrše osnovne pokrete, hvataju i bacaju predmete, kao i da se oglašavaju raznim zvucima. Programiranje ovih robota vrši se pomoću računara ili daljinskog upravljača.

Naravno, roboti ne služe samo za zabavu i ne moraju obavezno da imaju formu živih bića. Primena robota u industriji je višestruka i zaslužuje poseban prostor za opisivanje, a razvijene zemlje ih koriste još od polovine prošlog veka. Tada je gospodin Džordž Devol izumeo prvog industrijskog robota koga je njegova kompanija Unimate instalirala u kompaniji Dženeral Motors 1961. godine. Zanimljivo je, međutim, da se roboti sve češće koriste i kao pomoć u domaćinstvu. Tako se, na primer, i kod nas u prodaji mogu naći Rumba (Roomba) robotski usisivači u obliku diska koji samostalno obilaze vaš dom i čiste prašinu, mrvice i druge otpatke. Pri tome su sposobni da izbegavaju prepreke, zavlače se pod nameštaj i prilagođavaju način čišćenja vrsti poda, a kada se baterija isprazni sami se vraćaju do bazne stanice na dopunu. Kompanija iRobot koja ih proizvodi u ponudi ima razne modele uključujući i one za pranje podova, čišćenje bazena i kanala za odvod vode. Koliko ovakve naprave mogu da olakšaju svakodnevni život prezauzetog modernog čoveka ne treba posebno da napominjem, a masovna proizvodnja, jačanje konkurencije i interesovanje kupaca utiču na pad cena, pa je samo pitanje vremena kada će kod svakoga od nas po kući šetati roboti – neki da nam pomažu, a drugi da nas uveseljavaju.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.